Bivši ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković izjavio je da je na Kosovu i Metohiji trenutno pat-pozicija i da treba sačuvati živce, jer nastupa period kada će za Srbiju biti više manevarskog prostora.
Tanasković je za dnevnik Blic rekao da je položaj Srbije objektivno ojačao na najširem međunarodnom planu i da su zagovornici proglašenja nezavisnosti svesni činjenice da nisu ostvarili krajnji uspeh koji su mislili da će postići.
On je ocenio da sada treba naći model kako da se izađe iz pat-pozicije, gde postoji mogućnost inovativnih rešenja, ali i da ponovno izbije nasilje, odnosno da se ono isprovocira, naročito u severnom delu Kosova i Metohije, a zatim izvrši novi pojačani pritisak na Srbiju.
„To je logika koja zasniva rešavanja svih problema na bivšem jugoslovenskom prostoru tako da to bude isključivo na račun Srba i Srbije, gde Srbija, kao predodređeni gubitnik, ne može da ostvari nikakav svoj interes. Budući da to do sada nije uspelo, ima izvesne nervoze, nesnalaženja na Zapadu i među Albancima, ali i u najbližem okruženju Srbije“, rekao je Tanasković.
On je ocenio da Srbija treba sačuvati živce, jačati svoju poziciju, jer kratkoročno vreme ne radi za Srbiju zbog pritisaka, ali srednjoročno već nastupa period gde će biti više manevarskog prostora.
Tanasković je naglasio da su povlačenja priznanja samoproglašenog Kosova suštinski važna, a pozitivno je ocenio i dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Sabor SPC, ističući važnost svakog uspostavljenog dijaloga među subjektima društvenih kretanja i političkog odlučivanja unutar Srbije.
On je istakao da kulturna baština na Kosovu i Metohiji brani Srbiju, jer je dokaz civilizacijske ukorenjenosti srpskog naroda na tom prostoru koji Srbiju čini faktorom koji nikako ne može biti podložan kratkoročnim političkim kalkulacijama.
Tanasković je objasnio da Albanci suštinski ne mogu da prisvoje srpske kulturne spomenike, ali da, politički gledano, žele da fasifikatima stvore nešto što bi bilo komponenta državnosti Kosova, a to je sintetički, veštački kulturni identitet Kosova kao države.
Zato, kako ističe, postoji želja da se relativizuje srpstvo te baštine, pa se ono tretira kao vizantijsko, a onda se proizvodi teza da su to crkve i manastiri izgrađeni na temeljima starih albanskih hramova, za šta ne postoji nikakvo naučno pokriće, da bi se na kraju, kroz eventualno stvaranje albanske pravoslavne crkve, sve to „razsrbilo“ i prevelo u drugu kulturnu sferu.
(Srna, Blic, N1)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com