Cilj vojna intervencije NATO na SRJ bio je da se sa međunarodne scene ukloni zemlja koja se usprotivila novom poretku, ali i da se upozore druge zemlje da bi moglo isto da im se dogodi, što je kasnije dovelo do nove trke u nuklearnom naoružanju i pojave novih nuklearnih sila, smatra Vladislav Jovanović, u vreme intervencije NATO ambasador SRJ pri UN.
On dodaje da je Srbija pri tome „dodatno kažnjenja“ tako što joj je na silu oteta pokrajina i napravljena kvazi-država.
„Ideja o bombardovanju bila je u mislima međunarodne zajednice i 10 godina ranije i bilo ko da je bio na čelu Srbije ukoliko je držao do suverentiteta i nezavsnosti imao je da bude kažnjen“, rekao je Jovanović za Tanjug.
On podseća u prilog ovoj tezi da je početkom 1990-ih prvi čovek Kongersa Bob Dol u Prištini rekao „živelo nezavisno Kosovo“, nakon čega je s pravom, kako kaže, bio proteran iz zemlje.
On svedoči i da je preko njega američki ambasador Voren Zimerman u decembru 1991. poslao ultimatum Miloševiću da će Beograd biti bombardovan ako na Kosovu izbiju sukobi, kako je on rekao, krivicom srpske strane.
Sedam godina kasnije, američki državni sekretar Medlin Olbrajt, uoči dolaska u Rambuje, kaže Jovanović, izjavila je da Miloševiću lestvicu moraju postaviti tako visoko da ne može da je preskoči.
„Zahtevi stavljani pred rukovodstvo SRJ tokom pregovora u Rambujeu i na konferernciji u Parizu, vođeni da bi se rešila kosovska kriza, bili su takvi da ih niko u svetu, ko drži do suvereniteta i nezavisnosti nikada ne bi ispunio“, ocenjuje Jovanović.
Argumenti koje su potezali da se intervencija mogla izbeći, kako kaže, dematovali su njihovi ljudi.
„Kisindžer je rekao nijedna zemlja koja drži do sebe i nezavisnost ne bi mogla da prihvati uslove kapitulacije“, rekao je on.
Uklanjanje zemlje koja nije poklekla jedini je i glavni razlog za bombardovanje, dodaje Jovanović i kaže da je sve drugo pred-tekst stvaran radi demonizacjie srpskog naroda, između ostalog i jednom neodgovornom igrom brojeva o katastrofalnom kada se „igralo“ brojevima od 100, pa i 300 hiljada mrtvih Albanaca.
Jovanović ocenjuje i da je Vašington, intervencijom na SRJ, istovremeno poslao poruku svim manjim zemljama da će isto tako proći ako budu osporavali američku hegemoniju, ali i Rusiji, koja je tada bila na kolenima i Kini, „nepopravljenoj“ nakon incidenta na Tjenanmenu.
„Kao posledicu dobil smo suprotno – Rusija i Kina počele su vojno da jačaju jer su razumele da bi obrazac za bombardovanje SRJ mogao biti primenjen dalje. Male i srednje zemlje shvatile su da ih jedino posedovanje nuklearne bombe i raketa može zaštiti od zlovolje velikih i tako je počela nova trka u nuklearnom naouržanju“, smatra on.
Pojavile su se nove nuklearne sile kao što su Pakistan, Severna Koreja, Iran, dok je niz drugih, poput Turske, Egipta, Indonezije javno označile spremnost da se priključe nuklearnom programu.
Bivši diplomata ocenio je da je ogromna šteta koju je Srbija preživela donekle sanirana, a merila se desetinama milijardi dolara.
„Bombardovani smo kasetnim bombama, koje tada nisu bile zabranjene i osiromašenim uranijumom koji nije smeo da bude upotrebljen prema zemlji čiji su tenkovi bili stari i čiji se okop mogao probijati klasičnim mecima i granatama“, rekao je Jovanović.
„Bili smo neka vrsta žrtvovanog demografskog materijala i zato NATO i Amerika, posebno bi morali da imaju mnogo veći osećaj stida i odgovornosti i da priznaju, ne samo da bormardovanje nije bilo leglano, već da je bilo zlocinačko“, kazao je Jovanović i dodao da bi oni morali i da plate troškove lečenja dece i svih drugih građana.
Bivši ambasador pri UN podsetio da se sve ove godine može čuti „izražavamo žaljenje“, i da ti isti izbegavaju da kažu „izvinjavamo se“, iako je to jedino što može da vodi ka stablizaciji odnosa i reparaciji štete.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com