Trenutna situacija zahteva da izbori na Kosovu iznedre smirenu i odgovornu politiku, a mesto toga, biju velikoalbanski bubnjevi, piše u autorskom tekstu za „Dojče vele“ (DW) zamenica direktora Društva za jugoistočnu Evropu iz Minhena Johana Dajmel.
Ona navodi da se „ignorišu apeli međunarodne zajednice da se ne ističu kandidati protiv kojih je podignuta optužnica“ i da „u očima mnogih Kosovara ti apeli mora da izgledaju skoro cinično“.
„Naime, ne samo Kosovo već i međunarodna zajednica za sobom vuku rep grešaka i okretanja glave. Godinama su u najmanju ruku prećutno tolerisali staru političku gardu iz koje se opet regrutuju kandidati i lideri kojima se pripisuje kriminalna prošlost – recimo u Tačijevoj Demokratskoj partiji Kosova, Haradinajevoj Alijansi za budućnost Kosova ili Ljimajevoj stranci Nisma“, ocenjuje nemačka analitičarka.
Dajmel navodi da je rezultat toga da „na političkoj sceni dominiraju i dalje bivši borci OVK koji su pod sumnjom da su počinili ratne zločine ili da su upleteni u kriminalne radnje“.
„Korupcija, nepotizam i organizovani kriminal spadaju u (političku) svakodnevicu i devet godina nakon proglašenja nezavisnosti. Protiv članova “Samoopredeljenja“ među kojima je i Aljbin Kurti podignute su krivične prijave zbog napada u Parlamentu“, podseća ona.
Zamenica minhenskog direktora Društva za jugoistočnu Evropu navodi da „ipak postoji nukleus novih stranaka“.
„“Alternativa“, koju su osnovali Mimoza Kusari Lila i Ilir Deda, prvi put izlazi na izbore. Partija je premlada da bi imala jasan profil pa se udružila u izbornu koaliciju sa Demokratskim savezom Kosova odlazećeg premijera Ise Mustafe i Alijansom za novo Kosovo milionera Bedžeta Pacolija“, piše Dajmelova.
Ona za „Samoopredeljenje“ navodi da „doduše nije tako mlada stranka, ali ima konstantan birački potencijal i političara kao što je gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti, koji bi stranku mogao izvesti iz ćoška nacionalističkog protesta“ i dodaje da „oko 120.000 mladih ljudi bira prvi put i to bi moglo dovesti do hitno potrebne nove konfiguracije političkog krajolika“.
Dajmel smatra i da se među srpskim strankama ponešto menja, tvrdeći da „“Srpska Lista“ obuhvata kandidate koji su na Kosovu potpuno nepoznati“ i ocenjuje da zavise od Beograda.
Ona tvrdi da je dobar znak to što, kako kaže, kosovski Srbi počinju da se „emancipuju od Beograda“.
Ona ocenjuje da se „povrh svega, izbori održavaju u promenjenom geopolitičkom okviru, koji zahteva smirenu i odgovornu politiku“.
„Umesto toga, biju velikoalbanski bubnjevi, a uzajamne pretnje i verbalno zveckanje oružjem Beograda i Prištine pale crvene lampice u evropskim prestonicama, NATO-u i Vašingtonu“, kaže nemačka analitičarka.
Dajmelova navodi da „već dogovoreni sporazumi kao onaj o granici između Kosova i Crne Gore neće po svemu sudeći imati neophodnu većinu za ratifikaciju i sprovođenje ni posle izbora“.
„Skoro da je apsurdno da Ramuš Haradinaj (AAK), koji će izgleda biti novi premijer, građanima obećava bezvizni režim u roku od tri meseca a u isto vreme jedan od uslova za to – sporazum o granici sa Crnom Gorom – proglašava mrtvim“, smatra ona.
Zamenica direktora Društva za jugoistočnu Evropu iz Minhena podseća da je „Haradinaj čak najavio reviziju Briselskog sporazuma“.
„Sama pomisao da bi Ivica Dačić, koji će možda postati premijer Srbije, i Ramuš Haradinaj trebalo da se sastaju i vode konstruktivni dijalog u Briselu već donosi besane noći. Time se bitno smanjuje šansa da pet članica EU koje nisu priznale Kosovo to naposletku i urade“, tvrdi ona.
Ona se pita da li će „možda novi Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu koji će uskoro početi sa radom pomoći da se Kosovo suoči sa prošlošću i okrene budućnosti“ i dodaje da su „brojna nagađanja da će među optuženima biti i politički lideri“.
„Možda je i zbog toga predsednik Kosova Hašim Tači lansirao u suštini dobru ideju o osnivanju Komisije za istinu i pomirenje. Ostaje upitno da li bi njena svrha zaista bila suočavanje sa prošlošću ili bi trebalo da sačuva Tačija od procesa pred novoosnovanim sudom“, kaže Dajmelova.
Ona ocenjuje da je „prikupljanje dokaza sve teže“.
„Upravo je nedavno hrabra novinarka Serbeze Hadžiaj u jednom članku opisala do koje mere je opasan život svedoka koji su svedočili ili će tek da svedoče protiv bivših pripadnika OVK. Na Kosovu je potrebna upravo hrabrost da se kritikuje loše stanje. Zabrinjavajući su siromaštvo i nedostatak perspektive za mlade. Ispunjeno je tek nešto više od četvrtine kriterijuma iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“, piše nemačka analitičarka.
Navodi da na Kosovu „nema radnih mesta, obrazovni standardi su zastareli, a zdravstvena zaštita je katastrofalna“.
„Ako pogledamo rezultate anketa, ovi parlamentarni izbori i nova vlada neće rešiti te probleme. Oni će ih dodatno zaoštriti. Tako baš i ne izgleda novi početak“, zaključuje Dajmelova.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com