Izbor Ane Brnabić za novog mandatara vlade rafiniran je šahovski potez predsednika Aleksandra Vučića, jer je ona stručna, međunarodno dobro „umrežena“, uzdignuta iznad „stranačke močvare“ i – apsolutno lojalna Vučiću, piše danas štampa na nemačkom jeziku.
„Beograđanka, koja tečno govori engleski i ruski, i ima diplomu britanskog univerziteta u Halu, nema političku moć u rukama“, konstatuje list „Handelsblat“ i ocenjuje da to ostavlja prostor predsedniku Srbije za uticaj na vladu.
Švajcarski dnevnik „Noje cirher cajtung“ takođe ističe da Brnabić „nema moć u kući“, te da je zavisna, jer ju je „postavio Vučić, i on u svakom trenutku može da je smeni“.
Ipak, smatra list, ona ima „unutrašnju nezavisnost“ i, ukoliko situacija za nju postane neprihvatljiva, u svakom trenutku može da podnese ostavku.
„Noje cirher cajtung“ navodi da je Brnabić zasad „neispisan list“, jer je tek u avgustu postavljena na čelo Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, od kada je radila na digitalizaciji i povećanju efikasnosti državne administracije.
Prvi uspesi su bili vidljivi, navodi „Noje cirher cajtung“, ali smatra da je Brnabić imala premalo vremena da dokaže sebe i svoju probojnost, dok ju je njena bliskost sa IT sektorom podstakla da se uspešno založi za uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u školama.
Autor teksta postavlja pitanje da li je Ana Brnabić „Vučićeva marioneta“ i smatra da je to moguće, „ali ne mora obavezno biti tako“, jer, „za razliku od svog slabijeg protivkandidata, ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, ona nije kompromitovana i nema čime da bude ucenjena“.
List dalje piše da su gejevi i lezbejke u Srbiji uzdržano reagovali na imenovanje i da je Brnabić još kada je ušla u vladu rekla da ne vidi sebe kao gej-ministarku i da pitanje istopolnog braka ne spada u njen resor.
„Ona poznaje važeća pravila i poštuje tabue. Ipak, ona svojom ličnošću pomaže da se promeni predstava prema kojoj šef vlade mora biti muškarac, a ako je žena, onda bar majka, a ako je homoseksualna, onda samo u tajnosti. Za spoljno delovanje Srbije, bar na Zapadu, ona predstavlja dobitak“, piše „Noje cirher cajtung“.
List „Nojes Dojčland“ piše da se Vučić, i pored otpora Srpske pravoslavne crkve, pa i unutar svoje stranke, svesno odlučio za proevropsku, politički neiskusnu, ali uspešnu ministarku.
Prema tom listu, ona važi za stručnu, međunarodno dobro umreženu, uzdignutu iznad beogradske „stranačke močvare“ – i apsolutno lojalnu Vučiću“, a list navodi i da je ona zahvalila predsedniku za „ogromno poverenje i rekla da joj je čast da služi svojoj zemlji.“
List navodi da je ona, kao ekspert za državnu upravu i lokalnu samoupravu, studirala u SAD i Velikoj Britaniji, a počela karijeru još pre nego što je prešla u politiku.
„Nojes Dojčland“ podseća da je bila rukovodilac projekata organizacije za razvoju pomoć USAID i direktorka jedne firme za elektrane na vetar u SAD, te da je raniji poslodavci hvale kao kompetentnu u timskom radu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com