Poreklom iz Crne Gore, rođeni Prištinac i politički proizvod najpoznatijeg albanskog političkog disidenta Adema Demaćija, Aljbin Kurti sa svojim pokretom „Samoopredeljenje“ pobedio je na nedeljnim vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu.
Kakva je to politika Aljbina Kurtija, kada je uspeo da sa političke scene potisne igrače koji su dosad bili neprikosnoveni u albanskom biračkom telu? Kako se Kurti kao političar doživljava na Kosovu?
Milivoje Mihajlović, analitičar i odličan poznavalac kosovskih prilika za Sputnjik objašnjava da je Kurti poznat po jakom nacionalnom kursu i zalaganju za ujedinjenje svih Albanaca na Balkanu. Odnosno, za stvaranje jedinstvenog etničkog prostora.
Adut — borba protiv korupcije
„To što priča Kurti, muzika je koju želi da čuje najviše birača na Kosovu i Metohiji. Ali, glavni razlog njegovog uspeha je to što je poznat kao čovek koji se iskreno bori protiv korupcije i kriminala u kosovskom društvu. I to bez obzira na to što je njegov glavni konkurent Demokratska partija Kosova (PDK), partija Hašima Tačija koju sada vodi Kadri Veselji, u ovoj predizbornoj kampanji nastupala pod sloganom protiv korupcije. Albanci na Kosovu koji su glasali za Kurtija, pokazali su da oni više veruju Kurtijevom načinu kada je u pitanju borba protiv korupcije“, navodi naš sagovornik.
Još jedan „doprinos“ Kurtija, dodaje Mihajlović, jeste i taj što je uspeo da političku garnituru OVK koja je vladala poslednjih 20 godina pošalje u opoziciju. A to je za njih vrlo nezgodno, jer se većina nalazi na listi Specijalnog suda za zločine OVK, onog istog suda protiv koga je jedino Kurti glasao.
„Kurtija na Kosovu pre svega mladi doživljavaju kao svog. Mnogo je radio na društvenim mrežama i faktički je uspostavio jedan novi talas vođenja kampanje putem tih mreža. Kurti je prvi put ušao u američku ambasadu pred pretprošle izbore, zbog čega su ga prozivali u šali, da je odmah posle toga stavio kravatu. To je ujedno bio i znak za kosovske Albance da i on ima podršku Amerikanaca. Ove izbore je tako organizovao da je obišao gotovo sve sredine, imao je masovne skupove, nije mnogo obećavao, ali je rekao da će ukinuti takse. Poručio je i da će od Beograda tražiti ratnu odštetu. On odlično zna šta ga čeka u kosovskoj političkoj kaljuzi, gde će morati da obavi neku vrstu lustracije i da iz institucija skloni ljude koji su bili glavni nosioci korupcije“, kaže Mihajlović.
Šta će reći Rama
On napominje da Edi Rama nije prihvatio Kurtija jer je ovaj imao dobre odnose sa Tačijem i Veseljijem.
„Po čestitki koju je Rama njemu uputio, shvata se da je Kurti na neki način zatresao taj balkanski kriminalni elitni lanac. Videćemo koliko će uspeti da ispuni svoja predizborna obećanja, ali znajući da je on jedan od najboljih učenika Adema Demaćija, takozvanog ’kosovskog Mendele‘, Kurti će pokušati da tu vlast maksimalno učvrsti i da izbegne savezništvo sa većinom onih koji su dosad bili u vrhu kosovske vlasti“, napominje Mihajlović.
Još nešto po čemu se Kurti razlikuje od drugih je i to što nije okrvavio ruke učešćem u OVK.
Kurti je krajem devedesetih bio svojevrsna zvezda bloka koji je bio protiv režima Slobodana Miloševića. Zbog organizovanja studentskih demonstracija proveo je gotovo tri godine u zatvorima u Lipljanu i Požarevcu, po optužbama za terorizam. Bio je zvanični portparol albanskih studenata na Kosovu, a u tadašnjim intervjuima naglašavao je da njihove demonstracije „nisu političke i da nemaju ništa sa političkim partijama“.
Ko je Kurti?
Prvi put je uhapšen u oktobru 1997. godine, zbog organizovanja studentskih protesta na Univerzitetu u Prištini. U avgustu naredne godine zapošljava se u kabinetu Adema Demaćija, političkog lidera OVK. Za vreme NATO bombardovanja, Kurti je pokušao da napusti zemlju, kako su tada pisali mediji, preobučen u ženu, ali ga je srpska policija uhapsila. Kada su se u junu 1999. srpske snage povukle sa Kosova, Kurti se našao među nekoliko stotina albanskih zatvorenika koji su prebačeni na srpsku teritoriju, van Kosova. Konkretno, iz zatvora u Lipljanu prebačen je u Požarevac. U martu 2000, pred sudom u Nišu, osuđen je na 15 godina zatvora zbog ugrožavanja teritorijalnog integriteta Jugoslavije i terorizma. Tokom suđenja, odbijao je odbranu, te poručio: „Meni može da sudi samo sud mog vlastitog naroda. Ne priznajem ovaj sud, ne priznajem Srbiju, ne priznajem Jugoslaviju“.
Robije ga je spasao pad Miloševićevog režima i međunarodni pritisak na novu vlast da što pre oslobodi sve zatvorenike sa etiketom „politički“. Iz zatvora u Požarevcu oslobođen je 2001. godine.
Nije se odmah otvoreno politički angažovao, ali je bio žestok kritičar međunarodne zajednice i Unmika, i kao neko ko je stalno i uporno ukazivao na korupciju u kosovskim institucijama. Organizovao je proteste u znak podrške porodicama kosovskih Albanaca nestalih tokom ratnih sukoba i konstantno proklamovao važnost prava Kosova na samoodređenje i samoopredeljenje.
U međuvremenu, 23. aprila 2003. doveo je do kraja studije prekinute političkim angažmanom i potonjim dešavanjima i stekao zvanje inženjera kompjuterskih i telekomunikacionih nauka na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Prištini. Za sve to vreme, bio je aktivista mreže Akcija za Kosovo (AKN), koja je osnovana još 1997. godine. Programski ciljevi ove organizacije bili su ljudska prava, socijalna pravda, kultura i umetnost.
Samoopredeljenje
U junu 2005, aktivisti AKN ispisali su grafit na nekolicini zgrada Unmika: „Bez pregovora, samoopredeljenje!“ Tako je nastao pokret Samoopredeljenje, ali je to bio povod za hapšenje stotinak aktivista AKN-a, uključujući i Kurtija. Ovim grafitima, pokret Samoopredeljenje zahtevao je referendum o statusu Kosova. Za pokret Samoopredeljenje, bilo kakva vrsta pregovora značila je kompromis sa slobodom.
Stalni protesti, incidenti i hapšenja obeležili su kako sâm pokret Samoopredeljenje tako i političku biografiju Kurtija. U februaru 2007. dvojica aktivista Samoopredeljenja poginula su, a još njih 80 je povređeno, kada su rumunski policajci Unmika ispalili plastične i gumene metke na demonstrante koji su izazivali nerede.
Sam Kurti je uhapšen. U pritvoru je ostao do jula, a onda je prebačen u kućni pritvor. Osuđen je na devet meseci zatvora. Ubrzo je pušten na slobodu jer je Okružni sud u Prištini uzeo u obzir vreme koje je već proveo u pritvoru. Sama presuda je u određenim krugovima, kako kosovskim tako i međunarodnim, učvrstila njegov status borca za ljudska prava i ikonu nenasilnog otpora.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com