Najava predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da bi Srbi trebalo da definišu svoj nacionalni program i definišu državni cilj otvorila je niz pitanja, kao što su — šta bi bila suština novog „Načertanija“, da li bi se ono uklopilo u geostrateške interese velikih sila i postoji li opasnost da Srbi prođu isto kao i devedesetih.
Politički analitičar iz Banjaluke Igor Gajić smatra da je Dodik mislio na ujedinjenje severa Kosova sa Srbijom i Republikom Srpskom. Da li je reč o jedinstvenoj državi ili konfederaciji srpskih država, manje-više nije ni bitno. U principu, Dodik je samo rekao ono što svi znaju i svi misle, samo niko ne želi da kaže.
Međutim, Gajić smatra da se interesi velikih sila u slučaju rešavanja srpskih nacionalnih pitanja neće poklopiti.
„Prvo, Zapad i Amerika ne žele jaku Srbiju, a Rusija je želi jer bi joj bila, faktički, jedino uporište na Balkanu. Na Tursku ne mogu da računaju, jer znamo kako se ponaša Turska u svim pregovorima. Kad bi dobili jednu jaku Srbiju sa zaokruženom teritorijom i svojim interesima, Rusi bi mogli da deluju na Balkanu“, kaže Gajić.
On dodaje da je nemoguće sačuvati Kosovo u Srbiji i da bi taj problem trebalo rešiti tako da se sever Kosova pripoji Srbiji, da verski objekti dobiju eksteritorijalni status, da se reši pitanje Trepče i elektrana ne bi li Srbija „počela da živi“.
S druge strane, Republika Srpska je veći problem nego sever Kosova jer se pokazalo da je BiH apsolutno neuspeli eksperiment međunarodne zajednice, ali da niko nema hrabrosti to da prizna. U BiH su utrošene milijarde dolara donacija, veliki deo tog novca je „opran“ i pitanje je šta bi sve isplivalo na videlo kad bi se neko time pozabavio, ističe Gajić.
Politički analitičar iz Beograda Dragomir Anđelković kaže da je suštinska stvar u Dodikovom predlogu ideja da se srpsko nacionalno pitanje rešava u celini. On pita zašto bismo rešavali ponaosob neke segmente tog problema na način da zadovoljimo neke druge narode?
„Ako rešavamo pitanje Kosova — rešavamo nacionalno pitanje Albanaca. Srbi eventualno dobijaju deo, ako postignemo kompromis, ali time nije rešeno srpsko nacionalno pitanje. Slažem se da treba nastupati tako da se srpsko nacionalno pitanje celovito rešava, bez obzira na to možemo li ga danas rešiti ili ne. Važno je da jasno kažemo šta hoćemo jer Albanci su se jasno odredili i decenijama se bore za svoj cilj koji će, pre ili kasnije, u velikoj meri realizovati. Naprosto, tako moramo i mi da postupamo“, kaže Anđelković.
Sagovornici Sputnjika su saglasni da se Srbiji i Srbima ne mogu ponoviti devedesete, a Anđelković ističe da se danas promenio svet i da ne bi trebalo da nas plaši reakcija velikih sila.
Oni koji su nas bombardovali devedesetih, prvo RS pa Srbiju, a prethodno su zbrisali Republiku Srpsku Krajinu, nemaju mogućnost da to urade danas. Godine 2000. NATO zemlje su imale četiri puta veći bruto društveni proizvod od Rusije, Kine i još nekoliko njima bliskih država, a danas je samo Kina po BDP-u i paritetu kupovne moći iznad Amerike, dok je čitav NATO ispod Kine, Rusije i Indije, podseća sagovornik Sputnjika.
„Svet se menja i ekonomski i politički, i mi ne bi trebalo da se plašimo zapadne agresije, već moramo nastupiti tako da celovito rešavamo srpsko pitanje. Jer, ako rešimo pitanje Kosova, Zapad će biti mnogo manje zainteresovan za Balkan i pitanje je šta će biti sa Republikom Srpskom sutra. RS se mora rešavati u paketu sa Kosovom, a paralelno bi trebalo postaviti pitanje sudbine Srba u Crnoj Gori i Hrvatskoj“, zaključio je Anđelković.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com