Posle učešća Aljbina Kurtija i pokreta Samoopredeljenje na parlamentarnim izborima u Tirani nameće se pitanje da li je njegov čin prihvatljiv za Beograd i za posrednike u pregovorima jer kosovski premijer sada ima mogućnost da uđe u politički sistem u Tirani. Kurti je zaigrao opasnu igru po ceo region.
To je za Sputnjik izjavio Zoran Milivojević, diplomata u penziji koji podseća da Kurtijeva politička filozofija ima – velikoalbanski pristup. Naš sagovornik smatra da o Kurtijevom gestu i o velikoalbanskim ciljevima koje protežira sada moraju da se izjasne Tirana, EU, Amerika i svi ostali ključni akteri u dijalogu Prištine sa Beogradom.
„Ovo je bezbednosno i političko pitanje vezano, ne samo za region već i za Evropsku uniju. Međutim, na osnovu ovoga što vidimo, cela Kurtijeva garnitura koja je došla na vlast u Prištinu ima ozbiljnu podršku upravo zapadnih struktura. Oni, praktično, preko vlade Pokreta „Samoopredeljenje“, podržavaju i njen velikoalbanski program,“ uveren je naš sagovornik.
Milivojević smatra da ako se zapadno zemlje otvoreno ne izjasne, one postaju odgovorne za posledice ovakve politike, jer učestvovanje Aljbina Kurtija na izborima susedne države u trenutku kada pitanje statusa Kosova još nije rešeno, dovodi u pitanje i dijalog Beograda i Prištine.
Naš sagovornik ne spori legalnost Kurtijevog daljeg učešća u pregovorima sa Beogradom ali se pita kakav on ima legitimitet posle učešća na izborima druge države:
Kurtijev potez opasan i po bezbednost regiona
Kurti je, dodaje naš sagovornik svojom političkom aktivnošću u izborima druge države zaigrao opasnu igru po ceo region.
I opozicija u Prištini puna je kritika prema Aljbinu Kurtiju i njegovom učešću na izborima u Albaniji i smatraju da je ovaj njegov potez „besmislen, neprihvatljiv i sa geopolitičkim i geostrateškim posledicama po državu Kosovo.“
Pristalice Kurtija, s druge strane, uverene su da je Kurti na ovaj način Kosovu otvorio vrata na dva fronta. Prvo preko njegovog angažmana Albanija na neki način postaje „glavni“ pregovarač sa Beogradom, a drugo, kao politički činilac institucija u Tirani, Kosovo „otvara vrata“ svim resursima koje Albanija kao suverena država raspolaže – od UN, pa do NATO.
„Kurti je nosilac izvršne vlasti sa svim prerogativima u Prištini a ne neka marginalna politička ličnost i kao takav ako i oficijalno postane deo političkog života u Albaniji, to je onda direktna promocija velikoalbanske politike bez ograničenja. Na neki način, pregovori sa Beogradom bi se odnosili i na državu Albaniju. Ako Tirana na to ne reaguje postavlja se pitanje da li to znači da se i ona zalaže za velikoalbansku politiku i takona najdirektniji način dovodi u pitanje naše odnose,“ objašnjava Milivojević.
Samoopredeljenje čeka onlajn glasove
Kako on kaže, jedna je stvar ako podržavate nezavisno Kosovo, a svim druga stvar ako neposredno delujete institucijama sistema na stvaranje velikoalbanske platforme. Ali, dodaje Milivojević, to postaje i pitanje za sve države u regionu gde živi albansko stanovništvo.
Prema rezultatima Centralne izborne Komisije Albanije, predstavnik Pokreta „Samoopredeljenja“ koji predvodi Bojken Abazi trenutno kao nezavisni kandidat ima 2.340 glasova i fali mu još 150 glasova da bi ušao u albanski parlament. U Samoopredeljenju očekuju da će taj broj biti i premašen jer se još nisu prebrojali onlajn glasovi koji se tek sutra prebrojavaju.
Inače, osim Kurtija, u Albaniji je glasalo još političkih predstavnika lažnog Kosova. Na primer, ministar za infrastrukturu i životnu sredinu Liburn Aliu, lider AKR i poslanik Bedžet Pacoli, predsedavajući AAK u Prištini Brahim Mehmetaj, bivši ministar trgovine Bajram Hasani… Na jednom od biračkih mesta, prema pisanju prištinskih medija, viđena je predsedavajuća Centralne izborne komisije na Kosovu Valdete Daka.
Kosovo i Albanija nemaju zaključen sporazum o dvojnom državljanstvu, već je za dokazivanje državljanstva potreban samo dokaz da je jedan od roditelja rođen u Albaniji.
Nezvanično, posle izbora u Albaniji vodi Socijalistička stranka Edija Rame.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com