Da li je i amandman o Srebrenici Igora Šoltesa, koji je u poslednji čas „ušao“ u Rezoluciju Evropskog parlamenta o, inače konstatovanom, napretku Srbije, deo pritisaka kojima je Beograd izložen u poslednje vreme, sa svih strana, teško je reći.
Sigurno je, međutim, da je taj amandman, kojem je povod očigledno bio intervju premijerke Ane Brnabić Dojče vele-u, dočekan sa izvesnim iznenađenjem.
Tim pre što nijedan zvaničnik Srbije, nikada, događaje u Srebrenici nije nazvao genocidom.
Šoltesovom zaslugom, međutim, priznavanje genocida u Srebrenici označeno je u Rezoluciji kao „fundamentalan korak na putu Srbije ka članstvu u EU“.
U intervjuu novinaru Dojče Velea Timu Sebastijanu Brnabić je na njegovo uporno insistiranje na priznanju genocida u Srebenici odgovorila da „ne misli da je strašan masakr u Srebrenici bio genocid“.
„To je bio gnusni zlocin. Ratni zločin. Nisam ponosna na to. To nije urađeno u ime srpskog naroda i Srbija ne može kolektivno biti okrivljena za ono što se tamo dešavalo“, odgovorila je premijerka.
Formalno, Brnabić kao predsednica vlade nije mogla ni da iznese drugačiji stav.
Srbija se, naime, 2010. godine kao država odredila prema Srebrenici kroz donošenje skupštinske deklaracije, kojom je osudila „zločin nad bošnjačkim stanovništvom“ u Srebrenici 1995. godine, na način koji je utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.
Za dokument su tada glasali poslanici liste „Za evropsku Srbiju“, G17 plus, SPS-PUPS-Jedinstvene Srbije i poslaničkog kluba manjina, a protiv su bili Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija, dok poslanici SNS-a, SRS-a i LDP-a nisu glasali.
Međunarodni sud pravde je 2007. godine utvrdio da Srbija nije kriva za genocid u Bosni i Hercegovini.
Sud je zaključio i da Srbija nije planirala da počini genocid, niti je podstrekavala njegovo činjenje, ali je smatra odgovornom što nije učinila sve što je u njenoj moći da „genocid u Srebrenici“ spreči.
Srebrenica je okarakterisana kao genocid od strane Haškog tribunala, kroz presudu generalu Ratku Mladiću, koji je po tom osnovu prvostepeno osuđen na doživotnu kaznu zatvora.
Uoči obeležavanja dve decenije od zločina u Srebrenici, 2015. godine, Velika Britanija je predložila usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Savetu beznednosti, kojom se prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja kao preduslov za pomirenje i pozivaju politički lideri na svim stranama da priznaju i prihvate činjenice o zločinima iz prošlosti.
Taj tekst praktično bi srpski narod, iz čijeg reda su počinioci zločina u Srebrenici, označio kao genocidan, a Srbija okvalifikovana kao genocidna država.
Takav scenario sprečila je Rusija, koja je blokirala usvajanje rezolucije u SB UN, koju su, inače, podržale SAD i zemlje Evropske unije.
Podsećajući upravo na taj pokušaj Velike Britanije, Suzana Grubješić kaže da je pritisaka na Srbiju, pa i zbog Srebrenice, ali i drugih pitanja, uvek bilo, ali da Srbija treba da se koncentriše na celinu Rezolucije EP i da iz nje izvuče pouke gde bi trebalo da uloži više napora i u kojim oblastima, kako bi napravila uređeno društvo i državu.
To, ističe, ne znači da Srbija poriče sve što se dogodilo u Srebrenici i da poriče odluke međunarodnih sudova koji su Srebrenicu kvalifikovali kao genocid za koji Srbija nije okrivljena.
Član Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta i predsedavajući parlamentarne Delegacije za saradnju sa Srbijom Eduard Kukan primećuje da pominjanje Srebrenice nije novina i da je EU uvek imala jasne pozicije o genocidu.
„Evropski parlament usvojio je pozitivnu i ohrabrujuću Rezoluciju o Srbiji. Ne mislim da je generano pozitivan ton Rezolucije izmenjen amandamnom koji se odnosi na Srebrenicu“, rekao je Kukan za Tanjug.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, međutim, smatra da je to deo pokušaja da se Srbija žigoše kao zemlja koja je kriva za genocide, iako je Međunarodni sud pravde jasno utvrdio da Srbija ne nosi nikakvu odgovornost za zločin u Srebrenici.
Srbija je „milion puta“ do sada osudila sve ratne zločine, uključujući i zločin u Srebrenici, ali da sa druge strane, ne samo da nije bilo nikakvih osuda zločina protiv Srba, već nije bilo nijedne reči izvinjenja, kaže Dačić.
„Već su svi zločinci praktično oslobođeni. I na KiM, uključujući Haradinaja, Ljimaja, i zločinci u BiH sa Naserom Orućem na čelu, u Hrvatskoj, gde su oslobođeni odgovornosti za Oluju, koja je bila najveće etničko čišhcenje posle Drugog svetskog rata“, podvukao je Dačić.
Dačić nije propustio da primeti da amandaman dolazi od poslanika EP iz Slovenije, u kojoj Srbi, ističe, nemaju ni status nacionalne manjine.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com