Kada imate toliku koncentraciju institucija političkog i finansijskog tipa, gde se donose bitne odluke, logično je da imamo i veliku koncentraciju obaveštajnog rada. Dvadeset prvi vek je vek informacija, što znači da više nije problem doći do informacija, nego je problem obraditi informacije, kaže profesor Univerziteta „Union“ Goran Matić.
Prema pisanju lista „Politiko“, Brisel je novo veliko „gnezdo špijuna“ u Evropi. List podseća da je šef austrijske obaveštajne agencije Peter Gridling izjavio u junu da je „Brisel sada pretekao Beč“ kada je u pitanju gustina „takozvanih obaveštajnih službi van EU“.
List se poziva na neimenovanog bivšeg belgijskog obaveštajca koji je rekao da se „Hladni rat vratio, te da trenutno više stranih agenata radi u Briselu, nego u godinama pre pada Berlinskog zida“.
Goran Matić, profesor na Fakultetu za poslovnu politiku i pravo beogradskog Univerziteta „Union“, za Sputnjik kaže da reč „špijun“ asocira na filmove o Džejmsu Bondu, zatim na špijunažu tokom Drugog svetskog rata ili pak na Hladni rat, kada su se u Beču i Berlinu sastajali sovjetski, američki i britanski špijuni.
Međutim, napominje naš sagovornik, Brisel nije „leglo špijuna“ tog tipa, iz prostog razloga jer je slika sveta danas potpuno drugačija.
„Naravno da je u Briselu velika koncentracija kako diplomatskog kora, tako i raznoraznih institucija, uključujući one obaveštajno-bezbednosnog karaktera. Tu su i NATO komanda sa kompletnom obaveštajnom strukturom, evropske institucije i banke i ambasade brojnih država. U situaciji kada imate toliku koncentraciju velikog broja institucija političkog i finansijskog tipa, gde se donose bitne odluke i gde se utiče na političke i finansijske tokove, sasvim je logično da imamo i veliku koncentraciju obaveštajnog rada, s tim što je on u nekim situacijama kanalisan kroz diplomatske kanale, nekad kroz vojna predstavništva, a nekad i u formi trgovinskih i kompanijskih predstavništava“, objašnjava Matić.
Kako kaže, ne samo da je Brisel centar diplomatije i vojnih struktura raznih zemalja, već i sama EU ima čitav set bezbednosno-obaveštajnih struktura poput Evropske odbrambene agencije, Evropola i Agencije za bezbednost informacija.
Na pitanje da li priče o velikoj korupciji unutar briselskih struktura olakšavaju rad na pribavljanju obaveštajnih informacija, Matić ukazuje da se EU još sastoji od 28 članica i unutar sebe ima razne grupacije zemalja koje imaju različite interese.
„Ja to zovem ’evrobiznis‘, jer unutar EU imamo niz sukobljenih interesa. Recimo, zašto neki značajan projekat ne dobije na primer Poljska, već Portugal i obrnuto? Jasno je da imamo borbu uticaja, trgovinu uticajem, lobiranje, a na neki način i korupciju. Veliki sistemi na to nisu imuni, a što je sistem veći, on je i ranjiviji. Pritom, šta je metodološki pojam ’špijuniranje‘? Ako prikupljate informacije to možete raditi legalnim i nelegalnim kanalima. Dvadeset prvi vek je vek informacija, što znači da više nije problem doći do informacija, nego je problem obraditi informacije“, primećuje Matić.
Podsećanja radi, Parlament Nemačke usvojio je pre dve godine zakon kojim se obaveštajnim službama omogućava da špijuniraju institucije Evropske unije i članice EU.
Takođe, nisu nepoznati ni navodi Vikiliksa prema kojima je američka bezbednosna agencija NSA prisluškivala visoke nemačke državne službenike. Vikiliks je objavio dva dokumenta, jedan sa skraćenim presretnutim razgovorima nemačke kancelarke Angele Merkel i višeg pomoćnika u vezi sa grčkom dužničkom krizom, a drugi između britanske obaveštajne službe i NSA.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com