Mala izlaznost, komplikovan i nerazumljiv sistem, slaba povezanost birača i ishoda, poslanici koji su znali da će biti ponovo izabrani a da nisu ni prstom mrdnuli, piše Politiko opisujući ovogodišnje izbore za Evropski parlament i navodeći 12 osoba za koje smatra da su uništili ovogodišnje izbore.
EU je potrošila desetine miliona evra pokušavajući da ubedi građane da glasaju, ali nije učinila ništa da pomogne milionima ljudi koji imaju problem sa vidom ili invaliditet, a koji se muče da dođu do propagandnih materijala i biračkih mesta, navodi „Politiko“.
U analizi, sajt nabraja i 12 osoba koje su najodgovornije za takvo stanje a među prvima navodi bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola za koga podseća da je ujedinio Nemačku nakon 40 godina Hladnog rata i pokrenuo niz događaja koji su doveli do stvaranja jedinstvene valute EU, a kasnije i širenja EU na istok.
„To je bila dobra geopolitika, ali katastrofa za izlazak na evropske izbore. Učešće birača od tada je sve manje i sada je na kritičnom nivou. U zemljama koje su se pridružile EU od 2004. godine, izlaznost u proseku iznosi samo 29 procenata. U međuvremenu, fiskalna ograničenja vezana za evro pružila su evroskeptičkim silama povod za ujedinjenje“, piše Politiko.
Dalje se navodi aktivistkinja Simon Vej, koja je bila i prvi predsednik direktno izabranog Evropskog parlamenta, a koja se smatra jednim od krivaca za upropašćavanje EP jer u poređenju sa njom svi drugi, prema oceni „Politika“, izgledaju slabo.
Sajt konstatuje da je bivša evropska komesarka Nili Kros izgradila reputaciju u borbi protiv monopola i preuzela vođstvo od SAD u politici zaštite konkurencije, a svojim uspehom je otkrila suštinu EU – da prava moć nije u Evropskom parlamentu niti među glasačima koji biraju poslanike, već u rukama evropskog komesara za tržišnu konkurentnost.
Dalje se navodi da je Manfred Veber, glavni kandidat za predsednika Evropske komisije, nastupio pod sloganom „Moć Vebera“, a 2018. godine imao vodeću ulogu u pokušajima da se u EP stvore „transnacionalne liste“ – koje bi podrazumevale preraspodelu mesta Velike Britanije nakon Bregzita u jedinstvenu listu širom EU, što bi kandidatima omogućilo da se takmiče za podršku na kontinentu, a ne samo u svojim državama.
Kada je došlo vreme da njegova Evropska narodna stranka izabere kandidata za predsednika Komisije, Veber je izbegao primarnu debatu, a nije prisustvovao ni prvoj međustranačkoj debati u Mastrihtuniti se istakao u susretima sa rivalima, dodaje „Politiko“.
Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg se isto našao na listi osoba koje su uništile izbore time što je dozvolio da se dezinformacije i lažne vesti šire po toj društvenoj mreži i postanu svojevrsno oružje stranaka.
Na šestom mestu je evropska komesarka za pravdu, zaštitu prava potrošača i jednakost polova Vera Jurova koja se nije mnogo aktivirala uoči izbora kako bi obezbedila svim glasačima da mogu da iskažu svoje mišljenje.
Kao razlog za to navodi se što ona nije preporučila korišćenje regionalnih subvencija za renoviranje biračkih mesta kako bi ih učinila dostupnim osobama sa invaliditetom, niti je radila kako bi osigurala da materijali za kampanju budu dostupni i na Brajevom pismu, a nije ni predložila da se osigura nominacija više žena komesara.
Bivši belgijski premijer Elio di Rupo odgovoran je za državnu reformu koja je promenila belgijski izborni ciklus povezivanjem evropskih izbora sa nacionalnim izborima, čime je garantovao da se debate na nivou EU ignorišu u Briselu.
Holandski premijer Mark Rute našao se na osmom mestu zbog, piše „Politiko“, strahovanja od rasta populista širom EU i njihove najave da će se ujediniti u evroskeptičnu poslaničku grupu. Za izbore za Evropski parlament rekao da imaju malu vrednost, jer na njih ionako malo ljudi i izlazi.
Danski poslanik Morten Meseršmit koji je 2014. godine izabran sa najvećim brojem glasova, u međuvremenu je postao sinonim za skandal zbog zloupotrebe oko 400.000 evra poreskih obveznika koje mu je EU dala.
Na desetom mestu našla se britanska premijerka Tereza Mej koja je stvorila mnogo dodatne birokratije za EU ove godine, koja nije očekivala da će Britanci ostati toliko dugo u Uniji. Zbog toga je na biračke spiskove bilo potrebno da se doda bar još 15 miliona ljudi.
Nemačka kancelarka Angela Merkel takođe se našla na listi jer nije bila mnogo aktivna tokom predizbornih kampanja.
Ona nije okupila fanove evropskog projekta, već je umesto toga bez entuzijazma podržala Manfreda Vebera, do sada, prema oceni „Politika“, najslabijeg favorita za predsednika Evropske komisije, a zatim je prepustila operativni posao svojoj naslednici Anegret Kramp-Karenbauer.
Francuski predsednik Emanuel Makron takođe se našao na listi, a kako piše „Politiko“ on je, umesto da redefiniše evropski politički pejzaž, dobio pad rejtinga kod kuće, a nije se mnogo bavio ni reformama koje su očajnicki potrebne izboru za predsednika Evropske komisije.
(Tanjug(
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com