Poslanik nemačkog Bundestaga smatra da je Kosovo faktički teritorijalno nezavisno i da Srbija treba da prizna de jure „suverenu državu Republiku Kosovo“, jer u suprotnom neće ući u Evropsku uniju, te da je to, između ostalog, poruka sa kojom je došao u Beograd.
„Važno je da svako razume da je od samog početka procesa dijaloga bilo jasno da neće doći do normalizacije odnosa, ili dijaloga uopšte, bez defakto priznanja teritorijalnog integritetu Republike Kosova. To treba da bude jasno“, izričit je Bajer u tumačenju nemačkog stava o konačnom rešenju za kosovski problem, prenosi Tanjug.
Bajer, koji je inače član Hrišćanske-demokratske unije (CDU) Angele Merkel i koordinator transatlantske saradnje u nemačkom Bindestagu, u razgovoru za Tanjug objašnjava da njegova izjava da će novembar biti „mesec donošenja odluka“ za dijalog Kosova i Srbije pod posredstvom EU, u stvari nije njegova ocena, već „predviđanje kosovskog predsednika Tačija“.
On ponavlja da je Nemačka protiv razmene teritorija ili korekcije granice.
Bajer navodi da je cilj njegove posete Beogradu, osim upoznavanja sa napretkom Srbije u procesu evropskih integracija, da prenese stav Nemačke da su ideje o razmeni teritorija loše i opasne.
„Uopšte ne razmišljamo o pružanju podrške takvim idejama i ta pozicija nemačke kancelarke Angele Merkel se neće promeniti i to je ono ključno što želim da prenesem kao poruku Berlina“, izričit je Bajer.
On podseća da je Merkelova bila jedini šef države u EU koja je jasno rekla da ovo nije dobra ideja, da je opasna, ne samo po stabilnost Srbije i Kosova, već i opasna za Republiku Srpsku ili Ukrajinu i slučaj Krim, ili druge delove istočne Evrope, i da upravo zbog toga „svi moraju da odustanu od takve ideje odmah“.
Na pitanje šta onda Nemačka vidi kao moguće rešenje, Bajer savetuje:
„Koncentrišete se na Briselski sporazum i njegovu implementaciju. Ne postavljamo nove uslove, niti crvene linije. Smatram da obe strane, Srbi i Kosovari, kao i Komisija EU i visoke predstavnice EU, treba da se vrate korak nazad i pročitaju šta je bilo dogovoreno u Briselskom sporazumu i šta je postignuto do sada“, poručuje on.
A kao jedno od prihvatljivih opcija za rešenje Bajer navodi takozvani model „Dve Nemačke“.
„Sada je vreme da se analizira ovaj model i druge opcije, ali niko ne sme da živi u iluziji da će postići mirno rešenje crtajući nove granice zasnovane na etničkom principu“, izričit je Bajer.
On istovremeno ističe da proces dijaloga Beograda i Prištine nije mrtav, niti veruje u opciju zamrznutog konflikta.
„Znamo da se nastavlja dijalog na tehničkom nivou, i to jeste napredak koji jasno pokazuje da proces nije mrtav. Ovo nije zamrznuti konflikt, niti će biti. Srbija i Kosovo, kao i EU, treba da budu aktivni i niko ne treba da se zaleće ka lakim rešenjima ili rešenjima koja na prvu loptu izgledaju lako, zaključuje Bajer. On objašnjava da je u procesu stabilizacije i integracije u EU sada odlučujuća svaka nedelja i da je zbog toga smatrao da je vreme da dođe u Beograd i razgovara o predlogu o razmeni teritorija, odnosno da je želeo da se lično uveri kakav napredak je postigla Srbije na putu ka Evropskoj uniji. To je najvažnije. Koliko ste suštinski napredovali u pravnim reformama, u vladavini prava, borbi protiv korupcije.“
Na pitanje kakav je stav Nemačke o procesu formiranja kosovskih oružanih snaga, Bajer kaže da je nemačka vojska već 20 godina na Kosovu u okviru Kfora i da je to najduži staž koji je imala do sada u stranim misijama, ali da je njihova brojnost tokom godina smanjena, a aktivnosti sada usmerene „na trening i konsultacije“.
„Srbija ne treba da bude uplašena zbog procesa transformacije kosovskih bezbednosnih snaga u kosovsku vojsku“, smatra Bajer. Stav Nemačke je, kaže, da tranzicija treba da bude urađena glatko, ne previše brzo. To je važan proces, kaže on, „jer Kosovo treba da preuzme odgovornost za svoju bezbednost u budućnosti“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com