Poseban format pregovora o taksama između Beograda i Prištine, uz paralelno odvijanje nastavka dijaloga, značilo bi aboliciju Prištine za sve poteze koje je u međuvremenu preduzimala i pristanak Beograda na to.
U Briselu su postali kreativni kada već broje sitno. Aktuelna briselska administracija se ne predaje, iako Evropskoj komisiji, prema rečima Johanesa Hana, mandat ističe u novembru. Izbori za Evropski parlament će za tri meseca, ali zvaničnici EU ne odustaju da kako god znaju i umeju u svoje biografije upišu da je za njihovog stolovanja potpisan pravnoobavezujući sporazum Beograda i Prištine.
Nekako bi da zbrzaju ono što godinama nisu uspeli, iako su im se događaji upravo izmakli kontroli. Ako ih je EU ikada i kontrolisala pored Amerikanaca, koji su za Prištinu uvek bili jedini relevantni sagovornik i garant njihove samoproklamovane države.
Uprkos svemu, evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han izašao je sa idejom o „posebnom formatu“ razgovora. Posle decidnog stava Prištine da nema ukidanja takse od 100 odsto na robu kupljenu u centralnoj Srbiji i stava Beograda da neće za pregovarački sto dok taksa opstaje, Han smatra da bi taksa i trgovina trebalo da budu tema tog posebnog formata za razgovor.
Evropski komesar nije precizirao o kojem posebnom formatu razgovora se radi, ali je uskoro usledilo objašnjenje neimenovanog briselskog diplomate da je EU spremna za što skoriji nastavak dijaloga o sveobuhvatnom pravnoobavezujućem sporazumu u dijalogu Beograda i Prištine. On kaže da se u tom cilju paralelno radi i na ukidanju takse i na nastavku dijaloga i da je radi toga Brisel u kontaktu i sa Beogradom i Prištinom.
A na izjavu portparolke Evropske komisije Maje Kocijančič da vruće pitanje statuta i statusa Trepče, nametnuto iz Prištine, i sva druga otvorena pitanja treba da budu rešena kroz pravnoobavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, odmah je reagovao takozvani kosovski premijer Ramuš Haradinaj. Izjavu Kocijančičeve ocenio je kao neprihvatljivu, jer se njome „krši suverenitet Kosova“.
Šta zapravo donosi predlog iz Brisela o posebnom formatu pregovora po pitanju trgovine i da li Beograd treba u to da se upušta, pogotovo posle najnovijeg slučaja Trepča?
Politikolog Jelena Vukoičić sumnja da administracija EU, ne samo sadašnja, nego bilo koja, može da reši pitanje odnosa Beograda i Prištine, pošto je posle toliko godina doživela debakl jer po tom pitanju ništa nije uradila.
Uz to dodaje da Albanci jednostavno ne slušaju ništa što dolazi iz EU, pošto su usmereni na američku administraciju, tačnije na pojedine njene ljude koji koordinišu njihove aktivnosti. Ona Hanov predlog smatra klasičnim licemerjem EU.
„Svaki put kada su Albanci kočili dijalog, kada su ucenjivanjem i pretnjama pokušavali da iznude kapitulaciju Srbije, EU je lupala packe i Beogradu i Prištini, ili su najčešće obe strane pozivane na smirivanje strasti i vraćanje dijalogu“, primetila je sagovornica Sputnjika.
Vukoičićeva nema dilemu da je najnoviji predlog Brisela u stvari maska za zahtev da Srbija kapitulira.
„Ako vidimo da oni žmure na sve ovo što rade Albanci i uporno insistiraju da Beograd treba da učestvuje u pregovorima, dok Priština otima Trepču, drži takse, preti okupacijom Severa, mi valjda treba da pregovaramo kako da Albanci dobiju sve, a Srbi ništa“, naglašava Vukoičićeva.
O kakvom god formatu da govori Brisel, svi ti formati, smatra ona, u konačnom su usmereni na jedno — ta priča treba da se završi potpisivanjem nekakvog pravnoobavezujućeg sporazuma kojim će Srbija zapravo priznati Kosovo, odnosno omogućiti mu da postane članica Ujedinjenih nacija.
Zato je, prema mišljenju Vukoičićeve, poziv Brisela i insistiranje na dijalogu u stvari pokušaj da se anulira odgovornost Prištine za poteze koje vuče i zato Beograd na to ne sme da pristane.
„Taj dijalog na koji Brisel poziva nema nikakve veze ni sa kakvim dijalogom. To je jedan pritisak koji traje već godinama na Beograd da popusti i prihvati ono što je Zapad već uradio, odnosno da, kako kažu, prizna realnost da je Kosovo nezavisna država“, ističe sagovornica Sputnjika.
Prema njenoj oceni, sve te inicijative koje dolaze iz Brisela su jedna vrsta političkog marketinga koji je u suštini poziv Srbiji da sedne za sto i potpiše priznanje nezavisnosti Kosmeta. Zato Vukoičićeva naglašava da odgovor Beograda na poziv Brisela treba da bude negativan.
„Sve što Albanci u ovom trenutku rade je toliko drastično, toliko drsko, da zaista ne vidim kako bi to vlast u Beogradu, u takvim uslovima, trebalo da nastavi bilo kakve razgovore. Prosto, to je tako jedna katastrofalna atmosfera, koja je uvek bila loša, a sada je hiljadu puta gora. U tim uslovima, za pregovarački sto seli bi samo oni političari koji su spremni da kapituliraju“, upozorava sagovornica Sputnjika.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com