Većina predsedničkih kandidata zalaže se za očuvanje vojne neutralnosti Srbije, ali ima i drukčijih mišljenja.
Saša Janković, kandidat Grupe građana „Za Srbiju bez straha“, kaže da ako bi lično mogao da bira, ne vidi potrebu da Srbija bude članica NATO, ali da je to „emotivna reakcija“. Zato je, smatra Janković, neophodna ozbiljna analiza koju bi napravila ministarstva odbrane, spoljnih poslova i još nekoliko desetina instituta, nakon čega bi tu analizu razmotrili najumniji ljudi ove zemlje i prezentovali argumente građanima. „Pošto se radi o stvarima iz korpusa suverenosti, smatram da bi tako ozbiljna pitanja i građani morali da potvrde“, ističe Janković.
Vuk Jeremić, kog je predložila Grupa građana „Moramo bolje“, kaže da čvrsto veruje da je vojna neutralnost pravi put. „Kao predsednik predložiću da ona bude upisana i u Ustav Srbije da bi to prestalo da bude tema dnevno-političkih prepucavanja. Ali za razliku od prethodne vlasti, koja činjenicu da smo se politički opredelili za vojnu neutralnosti nije pretočila u konkretna dokumenta, ja ću to učiniti. Naložiću Savetu za nacionalnu bezbednost da pod hitno sastavi novu vojnu doktrinu i strategiju nacionalne bezbednosti koji će reflektovati naše opredeljenje ka vojnoj neutralnosti“, poručuje Jeremić.
Po njegovom mišljenju, Srbija bi kao članica NATO-a bila manje bezbedna nego kao vojno neutralna zemlja. „Čak i kad bi nas tamo primili, a ne verujem da bi bili za to spremni, mi bismo bili tretirani kao saveznici drugog reda, na nas bi se uvek gledalo sa podozrenjem i bili bismo doživljavani kao trojanski konj Rusije. Mislim da bi nas to stavilo u podređeni položaj i da bi Srbija bila manje bezbedna kao članica NATO-a nego kao vojno-neutralna zemlja. Na stranu to što bi nam članstvo u NATO sasvim sigurno pokvarilo odnose sa Rusijom koji su jedni od najvažnijih bilateralnih odnosa koje danas imamo i koje ćemo imati u budućnosti“, ocenjuje Jeremić.
I kandidat Narodnog slobodarskog pokreta Miroslav Parović apsolutni je pobornik vojne neutralnosti. „Jedan sam od predlagača zakona o vojnoj neutralnosti zato što smatram da je neophodno to pitanje zakonski rešiti. Za mene je pitanje vojne neutralnosti znak jednakosti sa politikom „ne u NATO“, a u ovom momentu, a imajući u vidu i spoljnopolitičke promene koje se dešavaju na nivou čitavog sveta, pre svega pobeda Donalda Trampa, čini mi se da vojna neutralnost Srbije znači i da nema sukoba sa SAD“, navodi Parović.
On dodaje da je za aktivan koncept vojne neutralnosti, gde bi se Srbija naoružavala, jačala svoje bezbednosne institucije i aktivno se uključila u veliku bitku protiv islamističkog terorizma. „Na taj način mogla bi da bude partner pre svega sa Rusijom koja je danas najveći borac protiv islamističkog terorizma ali i sa svim drugima koji se iskreno bore protiv islamističkog terorizma“, kaže Parović.
Ističe da region ima problem islamista — na KiM, u BiH i u Makedoniji, te Srbija ima potpuno pravo i obavezu da se u tu bitku uključimo, a kao aktivna vojno neutralna zemlja to i može.
Saša Radulović, kandidat pokreta „Dosta je bilo“, podseća da Srbija sa NATO alijansom ima potpisan individualan akcioni partnerski plan, što je najviši oblik saradnje za zemlje koje nisu članice NATO-a. „U interesu je Srbije da u tim okvirima razvija saradnju ali na bazi partnerskih i ravnopravnih odnosa“, kaže Radulović.
Prema rečima Boška Obradovića, kog je predložio Srpski pokret Dveri, Srbija nesumnjivo treba da ostane vojno neutralna. „Međutim, nijedna država ne može se normalno razvijati ako ne štiti svoje nacionalne i državne interese i ako nema ozbiljne snage bezbednosti koje je štite. Zato je neophodno ojačati srpsku vojsku, vratiti redovno služenje vojnog roka i ojačati vojnu opremu i vojno naoružanje, gde vidim pravu meru u saradnji sa Ruskom Federacijom na vojno-bezbednosnom planu i to je nešto što je jedan od spoljno-političkih prioriteta Srpskog pokreta Dveri“, kaže Obradović.
Rusija je, kako ističe, strateški saveznik i u tom smislu treba tražiti svoje mesto u novoj rekonfiguraciji svetske političke scene, a posebno u onom što daje ODKB, koja omogućava podršku i sigurnost i malim narodima, koja nije osvajačka i kolonijalna i koja zapravo omogućava svetsku ravnotežu u novim okolnostima.
Kandidat radikala Vojislav Šešelj je dotle protiv vojne neutralnosti. „Ja sam za pristup Organizaciji Ugovora o kolektivnog bezbednosti (ODKB) pod rukovodstvom Rusije: da budemo punopravni član, uključujući i to da se formiraju ruske baze na teritoriji Srbije u onom smeru koliko to Rusija želi i koliko je to ruska potreba“, precizira Šešelj.
Aleksandar Popović, kog je predložila DSS, podseća da je ta stranka predala zakon o vojnoj neutralnosti Narodnoj skupštini Srbije. „Tu se vidi naš stav a videće se i stav ostalih poslanika. Svako će moći da pokaže svoj trag“, kaže Popović.
Milan Stamatović, koji se kandidovao ispred Grupe građana „Za zdravu Srbiju“, smatra da bi Srbija trebalo snažnije i jasnije da se opredeli prema Rusiji i da tamo traži pomoć i podršku. „Istorijske, kulturne i sve druge veze pokazuju da moramo više da se vežemo za Rusku Federaciju, i u vojnim i u ekonomskom smislu i to je jedina šansa da donekle obezbedimo ekonomsku i vojnu stabilnost i sigurnost. „Moramo da se opredelimo za jasnu politiku da li hoćemo i tu vojnu opremu, i centar u Nišu. Mislim da možemo da dobijemo kvalitetniju i bolju opremu ako se opredelimo samo za jednu stranu jer politika i jedne i druge i treće strane neće nas daleko odvesti i niko nas neće shvatiti ozbiljno. Ako nam Rusija jasno daje povoljne uslove i u energetskom i vojnom smislu, i u izvozu proizvoda na rusko tržište, ne znam zbog čega bismo kalkulisali i zbog čega se jasno ne opredelimo“, navodi Stamatović.
Odgovor na pitanje o stavu o vojnoj neutralnosti nismo dobili od jednog broja kandidata, prenosi Sputnjik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com