Predsednik Srbije Aleksandar Vučić počinje danas posetu SAD, prvu u svojstvu šefa države, a prema procenama eksperata, svakako jednu od najtežih.
Pred Vučićev susret sa potpredsednikom SAD Majkom Pensom u prvom planu je, prema prognozama analitičara o tome šta će biti ključna tema razgovora, pitanje rusko-srpskih odnosa i uticaj Rusije u regionu.
Vučića, kako navodi predsednik IstVest instituta i bivši ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter, Vašington dočekuje kao ključnog aktera za stabilnost u regionu, ali to nimalo neće olakšati njegove razgovore i spustiti očekivanja vašingtonske administracije.
Naprotiv.
Eksperti očekuju da će upravo stoga i zbog činjenice da je Srbija praktično jedina u regionu koja nije članica NATO i da Vučić vodi politiku vojne neutralnosti od njega biti očekivano da se jasno odredi o tome da li je Srbija bliža Zapadu ili Rusiji.
Vučić je više puta isticao da je pre svega na strani Srbije.
To, međutim, neće zadovoljiti Vašington, koji, kako je za Tanjug rekao analitičar Dejan Vuk Stanković, očigledno teži teži apsolutnoj političkoj dominaciji u regionu.
Ta tema rusko-srpskih odnosa, prema diplomatskim izvorima Tanjuga, otvorena je i u nedavnim razgovorima predsednika Srbije i predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, ali iza zatvorenih vrata, i o njoj nije bilo reči na pres konferenciji.
Vašington, međutim, nije diskretan kao EU: pred samu Vučićevu posetu pojavila se informacija da Predstavnički dom američkog Kongresa traži od Ministarstva odbrane izveštaje o rusko-srpskoj vojnoj saradnji.
Kako je izjavio visoki član Komiteta za spoljna pitanja Predstavničkog doma Eliot Endžel, „mera koju je Predstavnički dom usvojio deo je Zakona o nacionalnoj odbrani 2018.“.
On je naveo da je Rusija nedavno poklonila Srbiji oružje vredno 600 miliona dolara, uključujući šest borbenih aviona MiG-29 „Fulcrum“, 30 tenkova T-72 i 30 oklopnih izviđačkih vozila BRDM-2 i da Srbija sada traži sisteme protivazdušne odbrane S-300 ruske proizvodnje.
„Iskreno, sve me više brinu izbori koje Beograd pravi kad je reč o vojnim i bezbednosnim pitanjima. Zato sam i napisao amandman“, rekao je Endžel.
Luk Kofi iz fondacije „Heritidž“, koja je ideološki bliska novoj administraciji SAD, takođe je uoči Vučićeve posete izjavio da bi Beloj kući savetovao da Srbiji prenese snažnu poruku da odluči da li želi da ima konstruktivnu ulogu u regionu i posveti se evroatlantskim integracijama, „ili će i dalje da flertuje sa Rusijom“.
Kofi pri tom smatra da, od svih zemalja jugoistočne Evrope, Srbija verovatno ima najmanji zajednički interes sa SAD.
Bivši američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri za Tanjug je ukazao da je odluka o statusu srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu po svojim implikacijama važna pre svega za Srbiju.
„Žao mi je što to moram da kažem ali u opštoj slici, za SAD zapravo i nije bitno da li će Srbija odlučiti da se približi Rusiji dajući na primer „diplomatski status“ onome što bi trebalo da bude „humanitarni centar.“ Dani Hladnog rata kada su te stvari bile važne za SAD su odavno prošli,“ rekao je Montgomeri za Tanjug.
Ta tema biće svakako ključna u ponedeljak kada se Vučić bude sastao sa Pensom.
On počinje danas posetu SAD susretom sa šefom Biroa Nacionalne garde SAD generalom Džozefom Lengijelom i komandantom Nacionalne garde Ohaja general-majorom Markom Bartmanom.
Pored susreta sa Pensom, Vucicć će u ponedeljak razgovarati i sa predsedavajućim Komiteta za oružane snage Kongresa senatorom Džonom Mekejnom, predsedavajućim i kopredsedavajućim Senatskog potkomiteta za Evropu senatorom Ronom Džonsonom i senatorom Krisom Marfijem, kao i sa kopredsedavajućim Srpskog kongresnog kokusa kongresmenom Tedom Poom i Emanuelom Kliverom.
Tokom boravka u Vašingtonu, predsednik Vučić sastaće se i sa predstavnicima Poslovnog saveta za međunarodno razumevanje (Busineš Council for International Understanding) i prisustvovati potpisivanju Memoranduma o razumevanju sa kompanijom CISCO, koja se bavi dizajniranjem, proizvodnjom i prodajom opreme za računarsko umrežavanje.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com