Po ko zna koji put prištinske vlasti su se u SB UN pozvale na plan finskog diplomate i specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, potpuno apstrahujući činjenicu da je taj isti plan Savet bezbednosti odbacio 2007. godine. I da, samim tim, on nikakvu formalno-pravnu vrednost.
Predsednik Kosova Hašim Tači, naime, na sednici Saveta bezbednosti UN izjavio je da odluka vlasti u Prištini o formiranju vojske Kosova nije u suprotnosti ni sa Rezolucijom1244, ni sa Ustavom Kosova, ni sa Ahtisarijevim planom, ni sa međunarodnim pravom.
Na činjenicu da je Ahtisarijev plan odbačen, podsetio je u Njujorku i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i istakao da se, kada nedostaju argumenti koriste — nepostojeći dokumenti.
Na pitanje da li je višegodišnje oslanjanje Prištine na nikada neusvojen Ahtisarijev plan, uz očigledno ignorisanje važeće Rezolucije 1244 SB UN od strane kosovskih vlasti i zapadnih sila, dokaz da je međunarodno pravo propalo, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić za Sputnjik kaže da međunarodno pravo i te kako postoji.
O tome, kako napominje, mi najbolje možemo da svedočimo.
„Oni traže da Srbija potpiše dokument o priznanju Kosova, a čim traže tako nešto to znači da žele nešto pravno validno za valorizaciju tog priznanja. Dakle, sama okupacija ili neka faktička situacija nije dovoljna da potvrdi da Kfor ili NATO ili Albanci drže Kosovo, već se traži baš dokument. To je čist dokaz, iz našeg najneposrednijeg iskustva, da međunarodno pravo postoji“, objašnjava Samardžić.
Međutim, kako dodaje, međunarodno pravo je labavo i dosta fleksibilno, a njegovo tumačenje zavisi pre svega od odnosa sila.
Samardžić podseća da je Rusija 2007. godine bila dovoljno moćna da, uz pomoć Kine, ne prihvati Ahtisarijev plan kao zamenu za Rezoluciju 1244 i on je ostao mrtvo slovo na papiru.
„To što ga što su ga Amerikanci koristili da bi po njemu pravili modelovanu državu Kosova, to je druga stvar i stvar te sile. Meni se dopalo što je Vučić reagovao na to da Ahtisarijev plan nije validan međunarodno pravni akt, ali ruku na srce, naša se vlada ponašala po tom planu više puta. Recimo, Tadićeva vlada je prihvatila Euleks misiju, koja je bila predviđena po aneksu 10 Ahtisarejevog plana. Kada su 2012. godine Vučić i Dačić došli na vlast, oni nisu to poništili i nastavili su da poštuju misiju Euleksa i da sa njom sarađuju, a kada su potpisali Briselski sporazum, oni su prihvatili Zajednicu srpskih opština po modelu Ahtisarijevog plana“, kaže Samardžić uz opasku da tu niko nije nedužan, ali da ceni reakciju predsednika Srbije u SB UN, u nadi da će se i sam Vučić ponašati po tom principu.
Sve se, dakle, napominje profesor Samardžić, vrti oko rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, koja po njegovom mišljenju predstavlja suštinu svega.
„Ona je stub celog događaja, bilo tako što je neki ne primećuju, a okreću se oko nje kao Amerikanci i Evropljani, bilo tako što je neki ne primećuju kao što je naši doskora nisu primećivali, a sada su počeli da je primećuju. Znači, ta rezolucija je jako validan dokument i ako država hoće da brani taj deo svoje teritorije, svoje pravo i međunarodno pravo, ona mora da se drži Rezolucije 1244. To je najveći trn u oku Americi, Evropi i Albancima i dok taj trn ne izvade, oni neće biti mirni. Dakle, ona je vrlo jaka i validna, a to što je ignorišu samo znači da hoće i druge da nateraju da se tako ponašaju“, ocenjuje profesor Samardžić.
Međutim, kako dodaje, to im ne uspeva, sudeći po nastupu ruskog i kineskog šefa misije u Njujorku.
„Mislim da sve zavisi od stava države prema međunarodnim dokumentima i međunarodnom pravu, tim pre ako vam to pravo zaista štiti interese, što jeste slučaj sa Srbijom“, zaključuje profesor Samardžić za Sputnjik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com