Znatan broj muslimanskih država ne priznaje Kosovo jer i same imaju političkih i teritorijalnih sporova, pa vrlo oprezno pristupaju tom pitanju. Mnoge države islamskog sveta shvataju da sukob na Kosovu nema nikakve veze sa religijom.
Predsednik Kosova Hašim Tači razgovarao je u Njujorku sa generalnim sekretarom Organizacije za islamsku saradnju (OIS) Jusefom bin Ahmadom el Otaiminom i od njega zatražio podršku ove islamske organizacije za nova priznanja nezavisnosti Kosova i učlanjenje u međunarodne organizacije, kao što su Interpol i Unesko.
Koliko podrška OIS može da utiče da se poveća broj država koje priznaju Kosovo? Postoji li mogućnost da ta eventualna nova priznanja omoguće status države-posmatrača Kosovu u UN, ako ne i punopravno članstvo?
Profesor Darko Tanasković, islamolog, kaže da OIS ima određeni uticaj u međunarodnim odnosima, ali da, kad je konkretno reč o priznavanju samoproglašene nezavisnosti Kosova i lobiranja za članstvo Kosova u organizacije iz sistema UN, njihovi potencijali su već — iscrpljeni.
„U početnoj fazi lobiranja za priznavanje nezavisnog Kosova, neposredno po proglašenju nezavisnosti 2008, bilo je više entuzijazma među muslimanskim državama da se Kosovo podrži. Oni koji su ga tada priznali i nastavili da lobiraju za Kosovo, to uglavnom čine i danas. Ali, znatan broj država koje deluju u okviru ove organizacije ne priznaje Kosovo, zato što ima vrlo jake razloge za to. Jer mnoge muslimanske države, članice OIS, i same imaju političkih i teritorijalnih problema, pa i sa te strane vrlo oprezno pristupaju pitanju Kosova“, objašnjava sagovornik „Sputnjika“.
Profesor Tanasković podseća da je takozvani momenat islamske solidarnosti bio vidno izražen u vreme raspada SFRJ u Bosni i Hercegovini, kada je gotovo čitav muslimanski svet jednodušno kroz ovu organizaciju podržao muslimane, odnosno, Bošnjake u BiH. To, međutim, dodaje on, nije slučaj kada je reč o Kosovu.
„Mnoge države unutar ove organizacije shvataju da sukob na Kosovu nema nikakve veze sa religijom, odnosno da nikakva islamska solidarnost tu ne bi trebalo da dođe u obzir, imajući u vidu činjenicu da ni islam ni muslimani tu uopšte nisu ugroženi i da to nije osnova sukoba“, navodi profesor Tanasković.
U tom smislu, on smatra da čak među muslimanskim zemljama postoji izvesna oseka simpatija za kosovsku stvar.
„Ako uzmemo kao ilustraciju neopreznu izjavu Bedžeta Pacolija da je imao konstruktivan sastanak sa visokim zvaničnicima Maroka, pokazuje se do koje mere zapravo oni očajnički pokušavaju da pridobiju još poneku državu iz Organizacije za islamsku saradnju. Onda pokušavaju to sa Marokom, iako je jasno da ova država nikada neće priznati nezavisnost Kosova, čak i kada bi to Srbija uradila“, navodi sagovornik „Sputnjika“.
Profesor Tanasković veruje, ocenjujući po sopstvenom iskustvu, da adut pripadnosti islamskom svetu i sam pokušaj da se probudi islamska solidarnost nije baš najbolji put Prištine i da nema velike šanse da pridobije nove glasove i jaču podršku u međunarodnim organizacijama. On, doduše, ne spori mogućnost sporadičnog uspeha, ali ne veruje da će uz pomoć islamskih država dostići kritičan broj priznanja, koji bi im omogućio da imaju većinu u generalnoj konferenciji UN i dovoljan broj glasova za prijem u Unesko ili Interpol.
Organizacije za islamsku saradnju ima trajno izaslanstvo pri UN, i okuplja 57 država u kojima je islam državna, većinska ili manjinska religija.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com