Putin: Rekao sam Trampu u dve reči… (video)

Potrebno je da Rusija i SAD vode dijalog o svim složenim temama, uključujući Sporazum o raketama srednjeg i malog dometa i Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja. To je važno i za druge zemlje, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Na konferenciji za novinare u okviru samita G20 u Buenos Ajresu Putin je istakao da mu je žao što ne uspeva da održi sastanak s američkim predsednikom Donaldom Trampom u punom formatu, konstatovavši da je takav sastanak odavno potreban.

Ruski predsednik je naglasio da je sa šefom Bele kuće porazgovarao tokom usputnog susreta i da je u dve reči odgovorio na njegova pitanja o incidentu u Kerčkom moreuzu.

„Mi smo, ipak, kako se to kaže, usput — tamo svi jedni s drugima tako komuniciraju — porazgovarali. U dve reči sam odgovorio na njegova pitanja o incidentu u Crnom moru. On ima svoj stav o tim pitanjima i problemima, ja svoj. Svako je ostao pri svom mišljenju, ali u svakom slučaju ja sam ga informisao o svom viđenju tog incidenta“, kazao je Putin.

On je istakao da su ruski graničari u Crnom moru postupali strogo po Ustavu svoje zemlje, onako kako bi učinile njihove kolege iz bilo koje druge zemlje u slučaju iznenadnog narušavanja državne granice.

Ruski predsednik je dodao da se nada da će sastanak s američkim kolegom biti održan kada američka strana bude spremna za to i naglasio da neće postavljati nikakve uslove za taj susret.

Tri ukrajinska vojna broda su 25. novembra nelegalno prešla rusku državnu granicu, ploveći iz Crnog mora u Kerčki moreuz. Brodovi su nekoliko sati izvodili opasne manevre, ne odgovarajući na legalne zahteve ruskih graničara. Brodovi su potom zadržani i uhapšeni su svi članovi posade. među kojima su bili i pripadnici Službe za bezbednost Ukrajine.

Američki predsednik je dan pred početak samita G20, na kojem je trebalo da se sastane s ruskim predsednikom u punom formatu, otkazao taj susret zbog, kako je naveo, incidenta u Kerčkom moreuzu.

Tramp je odrastao i iskusan čovek

Putin je, takođe, rekao da ne veruje da je Tramp otkazao sastanak s njim zbog nekih strahovanja, jer je američki predsednik „odrastao i iskusan čovek“.

Ruski lider je podsetio da je prvobitno bilo planirano da bilateralni sastanak s Trampom bude održan u prestonici Francuske, na marginama obeležavanja 100. godišnjice okončanja Prvog svetskog rata.

„Zbog toga smo taj sastanak odložili u Parizu, jer nismo želeli da narušavamo planirani raspored u okviru svečanosti u vezi s obeležavanjem 100. godišnjice okončanja Prvog svetskog rata, kako ne bismo stvarali probleme domaćinima. I onako je tamo bilo mnogo gostiju — 90 šefova vlada i država. Odložili smo sastanak za Buenos Ajres. Nažalost, suočili smo se s tom provokacijom u Crnom moru. Sudeći po svemu, američka strana je iz tog razloga smatrala da nije svrsishodno održavati taj sastanak“, rekao je Putin.

Dnevnici ukrajinskih brodova dokaz da je provokacija planirana

U brodskim dnevnicima ukrajinskih brodova, koji su zadržani u Crnom moru, zapisan je zadatak da se uđe u teritorijalne vode Rusije. To potvrđuju i svedočenja mornara, izjavio je Putin.

Tokom konferencije za novinare ruskom predsedniku je postavljeno pitanje da li je uspeo da ubedi druge lidere G20 da je incident u Crnom moru bio provokacija Ukrajine.

„Reakcija je bila mirna. Ne znam da li sam uspeo u to da ih ubedim ili nisam, to treba njih pitati“, rekao je Putin.

On je dodao da je izložio svoj i ne samo svoj stav, kao i hronologiju razvoja događaja.

„Protiv toga je teško buniti se. Kakve mogu biti zamerke, ako je u brodskom dnevniku zapisano da je tim brodovima postavljen zadatak da tajno uđu u naše teritorijalne vode i da tajno prođu kroz Kerčki moreuzu. A šta je to? To je planirana provokacija. Iz dokumenata se vidi i iz svedočenja samih mornara. To je sve. Šta tu ima da se kaže? Nema tu šta da se zamera“, dodao je Putin.

Ratno stanje u Ukrajini zbog predizborne trke

Govoreći o situaciji u Ukrajini Putin je istakao da će Rusija pratiti dalje događaje u toj bliskoj zemlji.

„Videćemo kako će se dalje razvijati događaji u Ukrajini. To nam nije svejedno, jer nam je to bliska zemlja“, naglasio je ruski predsednik i dodao da ukrajinske vlasti nastavljaju da vode politiku koja je usmerena na pljačkanje sopstvenog naroda.

„U uslovima nekakvih borbenih dejstava, u uslovima provokacija, s kojima imamo posla… vlasti oligarha je uvek lakše da nastavi politiku usmerenu na pljačkanje sopstvenog naroda i svoje države. To je takav slučaj, koji se i kod nas i u Ukrajini opisuje u nekoliko reči: ’Nekome rat, a nekome brat‘“, rekao je on.

Prema Putinovim rečima, to je jedan od razloga zbog kojeg aktuelna vlast u Ukrajini nije zainteresovana za mirno rešenje krize u toj zemlji.

„Znate da u vreme mnogo masovnijih događaja u vezi s Ukrajinom niko nije uvodio ratno stanje. A sada, uoči izbora, treba to obavezno učiniti. Zbog čega? Prirodno, da bi se ograničila građanska prava i slobode, politička delatnost u zemlji“, rekao je Putin i dodao da je najgore to što je ratno stanje uvedeno u deset oblasti i to u onima u kojima aktuelni predsednik Ukrajine nema podršku i nema jednodušno odobravanje za svoju politiku.

„To znači da je aktuelno rukovodstvo Ukrajine svojim rukama podelilo zemlju — na blagorodnu i onu koja to baš i nije“, zaključio je Putin.

Ruski predsednik je dodao da ne odbija kontakte s ukrajinskim liderom, ali je naveo da je ta komunikacija složena i da nije jasno o čemu mogu da razgovaraju.

„Zaista, razgovora nije bilo, ali to ne znači da prekidamo svaku komunikaciju. Iako je teško komunicirati, jer nije jasno o čemu da razgovaramo, ništa se ne ispunjava“, rekao je Putin, navodeći kao primer slučaj iz Luganska, kada je uz učešće predstavnika OEBS-a postignut dogovor o rešenju sukoba.

„OEBS je, čini mi se, pedeset puta informisao o tome da su stvoreni uslovi za to povlačenje, koje je formulisala ukrajinska strana, da niko ne puca tokom sedam dana. OEBS je pedeset puta konstatovao da se to dogodilo. A ukrajinski partneri kažu: ‘Ne, ali vi niste čuli, a mi smo čuli da je neko pucao“, rekao je Putin.

Važno je da završna deklaracija G20 postoji

Komentarišući završnu deklaraciju lidera G20, Putin je ocenio da ona ima uopšteni karakter, „okrugli“, ali da je važno da ona postoji.

Prema njegovim rečima, sporovi u vezi s nizom elemenata završnog saopštenja G20 su postojali, uključujući pitanja migracione krize i trgovine.

Ruski predsednik je podsetio da završni dokument nedavno održanog samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje nije ni bio usvojen.

„Ovde do toga nije došlo, naprotiv, završni dokument je usaglašen“, naveo je Putin i dodao da smatra da su organizatori iz Argentine učinili sve što mogu da taj dokument bude objavljen i da ga potpišu svi učesnici skupa.

Prema Putinovom mišljenju, završni dokument susreta je veoma važan jer ukazuje na najvažnije probleme kojima se bavi G20 i pravce kojima zemlje treba da idu kako bi rešile postavljene zadatke.

„Smatram da je to ipak pozitivan rezultat“, zaključio je Putin.

Saudijski princ razjasnio svoju ulogu u ubistvu Hašogija

Ruski predsednik se danas, na marginama samita G20, sastao i sa saudijskim princom prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom, s kojim je razgovarao o situaciji na tržištu nafte i dogovorio se s njim da je zajedno prate i da operativno reaguju na sve što se događa u toj sferi.

Prema njegovim rečima, Rusija i Saudijska Arabija su se dogovorile da se produži sporazum OPEK-a i zemalja koje nisu članice te organizacije, ali da za sada nema slaganja u vezi s obimom smanjenja proizvodnje nafte.

Saudijski princ je ruskom predsedniku objasnio svoj stav o ubistvu saudijskog novinara Džamala Hašogija, koji je radio kao dopisnik „Vašington posta“.

„Što se tiče situacije u vezi s ubistvom saudijskog novinara u Turskoj, prestolonaslednik je o tome govorio na našem prvom susretu, na prvom zasedanju G20. On je o tome govorio sam i objasnio svoj stav“, rekao je Putin.

Hašogi, koji je radio kao komentator za američki list „Vašington post“ i od 2017. godine živeo u SAD, nestao je u Turskoj 2. oktobra nakon što je ušao u zdanje Generalnog konzulata Saudijske Arabije u Istanbulu. Saudijski državni mediji su 20. oktobra saopštili da je novinar, prema podacima generalnog tužioca, ubijen nakon svađe sa saradnicima Konzulata.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com