Srpska pravoslavna crkva ne podržava zamrznuti konflikt na Kosovu i Metohiji I zalaže se za nastavak dijaloga ali, kako je u sredu saopštio Sveti Arhijerejski Sabor SPC, izražava zabrinutost da se „pod vidom navodnog razgraničenja između Srba i Albanaca nameće mogućnost odvajanja dela KiM iz sastava Srbije“.
U saopštenju sa vanrednog zasedanja, Sveti Arhijerejski Sabor SPC ponovio je da se suverenitet i integriret Srbije na Kosovu i Metohiji, ni po koju cenu ne može dovesti pod znak pitanja i apelovao na državne predsavike Srbije da umesto na traženju što bržeg sporazuma sa Prištinom, više pažnje posvete izgradnji državne i nacionane platforme u čijoj bi pripremi učestvovali svi relevantni društveni činioci.
„Na taj način bi se čuvali osnovni interesi našeg naroda i povratilo bi se poverenje svih ključnih društvenih faktora u zemlji. Istovremeno bi trebalo raditi i na izgradnji poverenja i razumevanja sa kosovskim Albancima“, navode episkopi na čelu sa patrijarhom Irinejem.
Za SPC, kako se ističe, Kosovo i Metohija nikada nije bilo, niti može biti samo političko pitanje za čije rešavanja monopol imaju isključivo državni organi.
„Za nas je pitanje KiM, kroz svu našu istoriju i danas, pre svega pitanje opstanka našeg sveštenstva, monaštva, vernog naroda i naročito naših drevnih svetinja bez kojih ne bismo bili ono što jesmo“, poručili su episkopi SPC, izražavajući podršku vladiki Teodosiji, sveštenstvu, monastvu i vernom narodu Eparhije raško prizrenske i njihovim naporima da ostanu i opstanu na izvorištu srpske duhovnosti i identiteta.
„Obaveza Sabora i cele Crkve prema KiM je danas veća jer se zemlja nalazi pred sve jačim međunarodnim pritiscima da se odrekne Kosova i Metohije, ili da kroz direktno priznanje ili prećutnom saglasnošću Kosovo dobije stolicu u UN ili odricanje Srbije od njega pod bilo kojom formom, zauvek bi ukinulo svako istorijsko pravo Srbije na ovim prostorima srpske duhovnosti i državnosti“, dodaje se u saopštenju.
„Posebno zabrinjava što se pod vidom navodnog razgraničenja između Srba i Albanaca nameće mogućnost odvajanja ako ne celog onda najvećeg i najvažnijeg dela KiM iz sastava Srbije i njegovo priznanje kao dela nezavisnog Kosova ili takozvane Velike Albanije“, navodi se u saopštenju SPC.
Episkopi su naveli da bi posledice ovakve odluke bile tragične za opstanak našeg naroda i nasih svetinja jer bi u tom slučaju većina Srba ostala bez adekvatne zaštite i bezbednosti zbog čega bi bili prinuđeni na iseljavane sa svojih istorijskih prostora.
Na taj način bi došlo do brisanja svh tragova srpskog istorijskog postojanja. Ideja takozvane podele unosi veliki nemir i zabrinutost među naše vernike i ne uživa podršku najvećeg broja građana Srbije uopšte.
Oni navode da sistematsko izbegavanje preuzetih obaveza vezanih za Zajednicu srpskih opština i drugih sporazuma iz Briselskog dijaloga samo potvrđuje da bi u datim okolnostima bilo veoma teško naći dugoročno rešenje.
„To svakako znači da naša Crkva ne podržava zamrznuti konflikt već štaviše podstičemo nastavak jednog otvorenog, ali pažljivo vođenog dijaloga koji bi u prvi plan stavio zaštitu ljudskih i verskih prava, unapređenje vladavine prava, jačanju pravne sigurnosti i efikasniju zaštitu ugrožene duhovne i kulturne baštine koje ne bi zavisilo od samovolje Prištine“, ocenili su episkopi SPC.
Oni su naveli da je teško govoriti o bilo kakvom daljem dijalogu bez stvaranja uslova za povratak raseljenih i njihove imovne. Odustajanje od tog zahteva značilo bi prihvatanje posleratnog etničkog čišćenja,
„Bez tih preduslova nemoguće je govoriti o trajnijem rešenju probelma na KiM. Zato je postavljanje ishitrenih rokova i pored krajnje nepovoljnih uslova na terenu i kompleksne situacije u EU, bez ikakvog opravdanja.
Državnost Srbije od početka je bila neraskidivo povezana sa duhovnom tradicijom naše crkve kao ključnog faktora našeg indentiteta kroz istorjiu, navodi se na kraju saopštenja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com