Na Kosovu postoji potencijal za raspirivanje etničkih tenzija i situacija je jako lako zapaljiva. Ukoliko se oseti potreba, kao što je to bilo 17. marta 2004, onda je vrlo lako mobilisati tu masu ljudi, koji usled nedostatka svih vidova perspektive, i lične i za ekonomski razvoj, izlaz i krivicu mogu naći u Srbima.
„Srbija neka ne pokušava da se vrati, jer se nećemo zaustaviti do Niša. Ova zemlja će ostati slobodna, samostalna i suverena. Bilo kakvo ugrožavanje će dobiti zasluženi odgovor svih Albanaca gde god da žive“, poručio je u govoru na spomen-akademiji za žrtve masakra Račka predsedavajući kosovskog Parlamenta Kadri Veselji.
To je, prema mišljenju Behljuja Bećaja, neodmerena izjava, kako kaže, verovatno više zbog pritiska događaja gde je on bio prisutan, a manje zbog nekih racionalnih razloga koje bi mogli ozbiljno da objasne takvu jednu izjavu.
Iako ju je izgovorio predsednik Parlamenta, Bećaj za Sputnjik kaže da nema nijednog racionalnog razloga da se ta izjava tumači kao pretnja, budući da realni procesi idu u suprotnom pravcu.
„Dakle, ukoliko krene normalizacija odnosa, mislim da bilo koji ozbiljan političar ne bi mogao tako da shvati i tumači ovakvu jednu izjavu“, izričit je Bećaj.
Spomen-akademija za žrtve masakra Račka, tvrdi Bećaj, jeste manifestacija koja u celosti, na neki način, proizvodi emocionalnih naboj.
„I u emocionalnom naboju, verovatno, ima takvih slučajeva, kad političari visokog ranga ne mogu da kontrolišu sebe i daju neke izjave koje nisu odmerene“, smatra taj kosovski analitičar.
Izjava Kadrija Veseljija za Nenada Maksimovića, direktora Centra za mir i toleranciju iz Gračanice, apsolutno ne predstavlja ništa novo, jer je pre šest meseci brat Ramuša Haradinaja, Daut Haradinaj, izgovorio sličnu pretnju.
„A i sam Ramuš Haradinaj je govorio isto o granicama Kosova do Niša. Vidim ovu izjavu u smislu dizanja političke tenzije pred predstojeći rasplet događaja vezan za osnivanje Specijalnog suda, kao i namere kosovskih političara da ukinu zakon o Specijalnom sudu, što je naišlo na jaku reakciju međunarodne zajednice i smatram da do toga ipak neće doći“, tumači Maksimović za Sputnjik.
Međutim, sugeriše on, dizanje tenzija je već standardni obrazac ponašanja koji sprovode kosovski Albanci u svakom trenutku, ukoliko osete da im to može doneti političke poene.
„Kadri Veselji se nije našao na trenutnoj poziciji zbog izuzetnog obrazovanja ili zbog dugogodišnje posvećenosti razvoju demokratije na Kosovu. On ima svoju ratnu prošlost, kao i svi predstavnici kosovsko-albanskog vrha, tako da je ovakav vid političke retorike samo retorički nastavak oružanog sukoba“, ukazuje Maksimović.
Bilo koja izgovorena reč visokih političara ima svoj domašaj, napominje Behljuj Bećaj, i u ovom slučaju verovatno će i to imati određene efekte.
„Međutim, ne mislim da će se to toliko negativno odraziti i da će većina shvatiti to kao emocionalni naboj koji je trenutnog karaktera koji se neće ponoviti“, podvlači Bećaj.
Takozvano Kosovo, konstatuje on za Sputnjik, poseduje potencijal za raspirivanje etničkih tenzija.
„Istraživanje koje smo sproveli zbog osnivanja Specijalnog suda jasno pokazuje da je 50 odsto kosovskih Albanaca spremno da protestuje nakon podizanja optužnica, a 34 odsto ispitanika je izjavilo da je spremno da preduzme akcije u cilju sprečavanja bilo kog entiteta koji bi uhapsio i pravosudno procesuirao predstavnike OVK“, svedoči Maksimović.
Znači, podvlači on, postoji potencijal i situacija je jako lako zapaljiva ukoliko se oseti potreba kao što je to bilo 17. marta 2004. godine, onda je vrlo lako mobilisati tu masu ljudi, koji usled nedostatka svih vidova perspektive, i lične i perspektive za ekonomski razvoj, izlaz i krivicu mogu naći u Srbima.
„Tako da je veoma lako da se celo to nezadovoljstvo prelije na predstavnike Srba i ostalih manjina na Kosovu“, upozorava Maksimović.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com