Čim američki ambasador u Srbiji progovori u jednom intervjuu, svojim opaskama odmah da povoda za novi. I ovoga puta je Kajl Skot ostao veran sebi. Zamerke uvek idu samo na jednu stranu — srpsku.
Lepo je što američki ambasador u Srbiji smatra da bi sve zemlje u regionu trebalo da odgovore na problem korupcije i kriminala. Tako je, kaže on u najnovijem intervjuu za „Danas“, video i nedavnu operaciju ROSU. Tužno je, međutim, što je kao jedinu razliku između te i sličnih operacija u borbi protiv korupcije i kriminala video u podizanju borbene gotovosti vojske Srbije zbog akcije prištinskih specijalaca. Onu drugu razliku svima belodanu nije hteo da vidi. U kojoj se to demokratskoj državi na svetu, a Skot drži da Kosovo to jeste, oni koji su pod sumnjom da su se bavili korupcijom i kriminalom privode uz brutalno prebijanje na „najdemokratskiji“ način, kundacima i vojničkim cokulama.
Nije se „proslavio“ ni po pitanju ukidanja prištinskih carina na srpsku robu, što Beograd vidi kao ključni uslov za nastavka dijaloga sa Prištinom. Skot doduše, sasvim ispravnom, kaže da osim carina ima tu još prepreka, ali ih nije obelodanio. Da li je mislio na formiranje Zajednice srpskih opština? Teško. To kao prepreku nikada nije video, iako su se i Priština i EU kao posrednik u dijalogu davno obavezali na to.
„Sjedinjene Države su od početka bile veoma jasne u stavu da carine nisu od pomoći i da predstavljaju prepreku vraćanju pregovorima i da ih treba ukinuti“, kaže Skot. Ali, uvek ima ono ali.
Američki ambasador je „pogrešnim pristupom“ ocenio konstataciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Angela Merkel i Emanuel Makron nisu mogli da ubede Prištinu da ukine carine, jer Priština uživa zaštitu nekog ko je jači.
„Pokušaj da se odgovornost za nemogućnost postizanja dogovora prebaci na Berlin, Pariz, Moskvu, Brisel, Vašington ili Peking nije, što se mene tiče, odgovarajući pristup“, reče Skot i objasni nam da srpske vlasti imaju teškoće u prepoznavanju činjenice da postoji nezavisna vlada Kosova koja radi ono za šta misli da je u interesu Kosova.
Da li je to Skot hteo da nam otvori oči kako je Kosovo toliko ojačalo da mu ne mogu ništa sve sile ovoga sveta, od Vašingtona, do Pekinga?
„Čak iako Kosovo ima veoma tesne veze sa SAD, mi ne kontrolišemo šta Kosovo radi. To čini njegovo demokratski izabrano rukovodstvo“, tvrdi Skot. Da nije tužno bilo bi smešno, ali verovatno mu i nije bila namera da nekoga uveri u to u šta niko ne veruje.
„Da li je to licemerno? Jeste. Da li smo na to navikli? Jesmo. Gospodin Skot je više puta dao slične izjave, a ono što je drsko i bezobrazno je to da on kao ambasador u Beogradu neprestano ponavlja srpskim vlastima da treba da prihvate da je Kosovo nezavisno, što nije njegov posao“, objašnjava za Sputnjik analitičarka Jelena Vukoičić.
Ona to smatra nediplomatskim rečnikom i da Amerikanci nisu toliko moćni koliko jesu davno bi, ističe, njihov ambasador ovde postao persona non grata.
Sve to ima veze samo sa golom silom koju SAD sprovode širom sveta, a male i slabe zemlje poput Srbije moraju da trpe, naglašava ona za Sputnjik.
„Staviti u istu rečenicu lažnu državu Kosovo i borbu protiv kriminala zvuči krajnje licemerno, jer se na čelu te države nalaze okoreli kriminalci i masovne ubice, koji bi u svakoj normalnoj državi bili iza rešetaka na doživotnoj robiji. Međutim, s obzirom na to da su oni saveznici Vašingtona oni su demokratski izabrani lideri“, bila je bez dlake na jeziku Vukoičićeva.
Ona napominje da upravo na Kosovu cvetaju sve vrste kriminala koji je tamo jedina i vrlo uspešna „privredna grana“ i podseća da albanska mafija koja operiše na Kosovu drži 80 odsto tržišta heroina u Zapadnoj Evropi, da su preuzeli tržište prostitucije i da su glavni trgovci ljudskim organima. I Albanija kao država je najveći proizvođač i izvoznik marihuane u svetu. I tim novcem se u najvećoj meri finansirana nezavisnost Kosova.
Teško, međutim, da je Skot na to mislio kada je ocenio da bi sve zemlje u regionu, a za SAD Kosovo je država, trebalo da odgovore na problem korupcije i kriminala. Zamerio je na odgovoru Srbije, a ne na to kako je izgledala akcija ROSU.
A ona je, napominje Vukoičićeva, podsećala na ratno stanje. Oni su ljude hvatali, prebijali pod punom ratnom opremom, što ne može da se dovede u vezu za nekom akcijom hapšenja ljudi optuženih za kriminal i korupciju.
„To je apsolutno bila akcija u cilju zastrašivanja, pretnje, napada na srpski narod na severu Kosova i Metohije i slanja poruke Beogradu da ukoliko ne bude kooperativan Srbi koji žive na KiM u nekom trenutku mogu da prođu onako kao što su prošli 2004. godine“, ističe sagovornica Sputnjika.
Zato je licemerno spočitavanje Srbiji što je podigla borbenu gotovost vojske u trenutku kada Albanci terorišu srpski narod, naglašava ona, ali i dodaje da je to nešto što možemo da očekujemo od Amerikanaca.
„A najapsurdnije u čitavom intervjuu je svakako to insistiranje na slobodnoj volji albanskih političara u Prištini da kreiraju svoju politiku i na tome da zapadne države nemaju uticaja na njih. To je zaista smešno. Sam Ramuš Haradinaj je više puta istakao da on nema nikakvu politiku, nego da je vode SAD. I on i drugi lideri takozvane OVK su ljudi koji su ušli u politiku direktno iz terorističke organizacije i sasvim sigurno nisu profesionalni političari i sasvim sigurno nisu doneli nijednu političku odluku u životu, niti kreiraju politiku Kosova. To za njih radi Zapad“, nedvosmislena je Vukoičićeva.
Međutim, sve je to, kako ona kaže, u skladu sa američkom politikom i njihovim diplomatskim rečnikom.
Amerikancima su uvek puna usta demokratije i ljudskih prava i pod plaštom demokratije i ljudskih prava direktno ili indirektno pobili su milione ljudi širom sveta i organizovali na desetine obojenih revolucija kako bi ostvarili svoj geostrateški interes, zaključuje sagovornica Sputnjika.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com