Poseta nemačkog vicekancelara Zigmara Gabrijela Beogradu i Prištini opominje da EU ne sme više zapostavljati Balkan. Do pristupanja EU potrebna je konkretna pomoć, piše Jens Turau, novinar Dojče velea koji je pratio Gabrijela na ovom putovanju.
„Nije mala stvar kada na malenom Kosovu osetite veliku čežnju za Evropom: zastava ove države, koja postoji nešto manje od deset godina, lako se zameni sa zastavom EU. Valuta je evro. A sada, kada je nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gbrijel održao sastanak sa predstavnicima vlasti, konferencijska sala je bila krcata novinarima. Gotovo sve je zanimalo samo jedno: kako Nemačka može da pomogne da mi, mala republika Kosovo, pristupimo velikoj EU? Kako, da bi konačno učestvovali u blagostanju i bili bezbedni? Čudnovato je ovih dana naići na oduševljenje evropskim projektom koji stoji nikada gore u državama koje su ga pre 60 godina pokrenule“, navodi Turau.
On dodaje da Srbija, „arhineprijatelj istih ovih Kosovara“, takođe želi da pristupi.
„Nemačka hoće da podrži i Srbiju na tom putu, uprkos spornom izboru premijera Vučića za predsednika koji je doveo do masovnih protesta na ulicama. Srbija i Kosovo zajedno u EU – kako će to uopšte ići? Gabrijel je pred novinarima u Prištini pomalo očitao i bukvicu: „Kad god se u ovom regionu pojavi problem, imam osećaj da se uvek okrivljuje neka susedna država.“ Ćutnja u sali. Potrajaće do pristupa EU, to je izgleda svima jasno“, piše Turau.
Iz dva razloga nemačka Vlada smatra da će se EU ipak dalje širiti na Zapadni Balkan.
„Nove članice će ionako pristupiti tek za mnogo godina, a do tada će biti prevaziđena velika kriza sa Bregzitom – tako se barem nadaju u Berlinu. Drugo, šta je alternativa ako se Srbima pred nosom zalupe vrata kroz koja su prethodno prošle Hrvatska i Slovenija? Gabrijel s pravom upozorava da stari demoni nacionalizma mogu da ojačaju. Još i više nego što je to danas slučaj, između ostalog i zbog ruskog mešanja“, dodaje.
Do mogućeg pristupa, Nemačka želi da pomogne balkanskim zemljama konkretnim projektima: u infrastrukturi, obrazovanju.
„Još pre pristupa EU ljudi moraju primetiti da im je uz evropsku pomoć život bolji, rekao je Gabrijel. To je velika stvar kada se zna kako je jadno ekonomsko stanje, pre svega za mlade ljude. Dosadašnja pomoć nije bila dovoljna – ako se Balkan vraća u fokus EU, onda su potrebna dela umesto reči. Kuda vodi ukoliko Evropa stavlja partnere, raspoložene za EU, na led? Ukoliko ih time razočarava? Pogledajte Tursku“, zaključuje Turau.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com