Jedino što Beograd treba da radi jeste da ne žuri u rešavanju kosovskog pitanja, jer to nije samo naše pitanje, već i pitanje velikih sila koje će morati da se sporazumeju oko njega. To što se Prištini žuri to je njihov, a ne naš problem.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da u Brisel, na nastavak dijaloga sa Prištinom 23. marta, ide bez ikakvih očekivanja i sasvim je u pravu, jer sudeći po onome što spekulišu kosovski mediji Hašim Tači sa sobom u Brisel nosi sve samo ne nešto na šta bi Srbija mogla da pristane.
Predsednik Srbije očekuje da se razgovara o formiranju ZSO, dok Tači namerava da njeno formiranje i to po kosovskom modelu (bez izvršne vlasti Srba unutar nje) uslovi srpskim glasovima koji bi omogućili formiranje vojske Kosova, ali i glas za zakon o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, ukoliko taj zakon ne bude izglasan u sredu u kosovskom parlamentu. I ne samo to. Tači će u Brisel na staviti na sto i predlog koji je stigao sa juga Albanije, a to je da se i tamo Albanci uključe u pregovore.
Naime, Tači želi da budu realizovani sporazumi koje su Albanci sa Juga Srbije još ranije potpisali sa Vladom Srbije i koji se tiču priznavanja diploma iz Prištine posle samoproglašenja nezavisnosti 2008. godine i mogućnosti dobijanja dvojnog državljanstva i lakšeg kretanja u „pograničnom“ delu između juga Srbije i Kosova. Kao znak dobre volje Tači namerava da odustane od tužbe koju Kosovo priprema protiv Srbije zbog genocida nad Albancima koji je navodno počinjen tokom devedesetih godina 20. veka.
Od Vučića će navodno tražiti i da Srpska lista bude kooperativnija u parlamentu Kosova, kao i sever Kosova. Taj spisak želja Hašima Tačija deo je, kako tumače albanski analitičari, deo paketa Prištine u sklopu normalizacije odnosa, koji bi trebalo da razreši sve nedoslednosti u odnosima Albanaca i Srba do momenta potpisivanja finalnog dokumenta. A sva je prilika da se iza svega krije namera da se pre dođe do konačnog dokumenta, nego do realizacije potpisanog u Briselskom sporazumu. To je, čini mi se, lepo primetio i sam predsednik Srbije ističući da Evropsku uniju izgleda ne zanima ZSO, jer bi u protivnom tražila da ona bude formirana, a ne bi toliko insistirala na demarkaciji granice Kosova i Crne Gore.
Dakle, u ovakvoj postavci stvari da li će srpski predlog za rešenje kosovskog pitanja i pristanak na kompromis uopšte biti uzeti u razmatranje? Ili će Srbija na kraju zaista biti naterana da lupi šakom o sto i da, kao što je predsednik i rekao, kaže nema kompromisa — nema ni rešenja. Šta onda?
Politikolog sa Kosova i Metohije Aleksandar Stojanović za Sputnjik kaže da kako god da sada stvari izgledaju loše po Srbiju, Beograd ne treba da žuri sa donošenjem bilo kakvih odluka. Optimistično kaže da ako budemo strpljivi — rešenje će doći.
„Srbija je realizovala sve iz Briselskog sporazuma. Priština nije. Dakle, EU koja je garant tog sporazuma mora da insistira da Priština prvo ispuni preuzete obaveze, pa tek on da otvara nova pitanja, ako ih ima. U suprotnom, Briselski sporazum više neće biti važeći niti obavezujući dokument ni za Beograd“, kaže Stojanović.
On napominje da bez obzira na ponašanje Albanaca i Amerike, pa donekle i same EU, današnja politička situacija na globalnom nivou nije ista kao pre 20 godina i zato kosovsko pitanje nije interesantno samo Amerikancima, već i drugim velikim silama, poput Kine i Rusije. On podseća da, ako ništa drugo, Kina ima dosta investicija koje je započela u ovom regionu, pa da će, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga ozbiljno pratiti dešavanja. Rusija je već u nekoliko navrata rekla da će u svemu pratiti Beograd po ovom pitanju, pa treba očekivati da će se i ona umešati ako za to bude potrebe, dodaje Stojanović.
„Dakle, činjenica je da se Prištini žuri da završi sa procedurom stvaranja nezavisne države, ali isto tako je činjenica da Srbija neće udariti ni u kakav zid ako bude čekala. Uostalom, i da Briselski sporazum propadne, Srbima na Kosovu i Metohiji niko ne može da zabrani da oni sami osnuju nekakvu Zajednicu svojih opština i da kroz nju ostvaruju svoja prava i veze sa Beogradom, kao što niko ne može da zabrani Beogradu da brine o svom narodu. Dakle, srpski narod na KiM u sredinama gde živi, a to je 10 do 15 opština, može sam da napravi političku platformu i da formira svoju ZSO koja može da bude i politički entitet i da kao takav deluje i to bi bilo apsolutno legitimno“, mišljenja je Stojanović.
Naš sagovornik čak smatra da je preuveličana i priča da evropski put Srbije zavisi samo od poglavlja o Kosovu i podseća da imamo pregršt poglavlja na kojima možemo nesmetano da radimo i da napredujemo u procesu pridruživanja dok se uporedo sa tim rešava kosovsko pitanje.
Predsednik Srbije je rekao i da ostaje pri stavu da će u aprilu izaći sa predlogom rešenja za KiM, ali i da će uvek za sebe zadržati mogućnost da zbog specifičnosti spoljnopolitičke situacije nešto ubrza ili uspori.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com