Srbiji bi uskoro u okviru plana već nazvanog „Ahtisari plus, plus“ mogli da ponude određene garancije za članstvo u EU i za prava Srba na Kosmetu, ali bi to zapravo bile garancije koje niko ne garantuje, ocenjuje predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun.
Ukoliko Srbija taj plan odbije, protiv nje bi Zapad mogao da primeni široku lepezu mera, od ekonomskih sankcija do podrške Albancima za dodatne jednostrane poteze, ali je, veruje Drecun, zbog geopolitičkog sučeljavanja SAD sa Rusijom malo verovatno da će krenuti đonom na Srbiju.
Plan koji je poslednjih dana pominjao predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvavši ga ultimatumom, po mišljenju Milovana Drecuna, u suštini nije ništa novo.
„Ahtisari plus, plus“ – garancije koje niko ne garantuje
„Od nas se traži preko te priče „Ahtisari plus, plus“ da zapravo priznamo Kosovo gde bi administrativna linija bila pretočena u granicu, a dobijate neke garancije koje vam niko ne garantuje. Ko će da vam garantuje članstvo u EU, gde postoji ta prečica“, pita Drecun uz konstataciju da još manje Srbiju neko može da ubedi da je od Albanaca moguće dobiti bilo kakve garancije za poštovanje prava Srba.
Ako se čak zanemare takse koje je Priština uvela za robu iz centralne Srbije, kako podseća Drecun u emisiji Svet sa Sputnjikom, nisu ispoštovane garancije koje su EU a preko njih i Vašington dali Srbiji da će dogovoreno u briselskom procesu biti i realizovano, pre svega Zajednica srpskih opština.
Na pitanje šta ako Srbija odbije ultimatum, advokat Goran Petronijević kaže da svakako nisu moguće metode koje su SAD primenjivale devedesetih godina poput vojne intervencije te da im ostaju „pretnje pretnjom“.
„Nema više bombardovanja, nemoguće je više uvođenje sankcija na način kako su činili ranije. Postoji mogućnost sitnih pakosti i u ekonomskom pogledu, i u pogledu regionalnih sukoba koje mogu da izazovu, ali je situacija drastično drugačija nego što je bila ranije. Mi se svakog dana nalazimo u sve povoljnijoj međunarodnoj situaciji“, smatra Petronijević i navodi dva razloga za to. Prvi je jačanje multipolarnog sveta gde SAD gube primat, što su, kaže, neki poput francuskog predsednika Emanuela Makrona i shvatili.
„Neko je rekao – car je go i u takvoj situaciji naša pozicija je sve bolja. Uz sebe imamo i neke zemlje kao što su Rusija i Kina koje mogu uticati na određene procese u svetu. Sa druge strane, i naša politika je bila dobra. Ako budemo održavali korak sa razvojem multipolarnosti sveta, naša će pozicija biti bolja“, veruje Petronijević.
Kapacitet Zapada da nanese štetu interesima Srbije
Milovan Drecun upozorava, međutim, da je kapacitet SAD, EU i vodećih zapadnih država da nanesu štetu interesima Srbije i dalje veoma značajan.
„Stoji lepeza mera koje bi mogli da preduzmu prema nama, što direktno, što posredno. Ali mi nećemo sebe dovesti u takvu situaciju, već ćemo učestvovati u svim razgovorima upravo da bismo onemogućili nekog da kaže: ponašaju se nekonstruktivno, zavedimo im bar neke sankcije, ili zažmurimo na oba oka pa nek ovi na Kosovu preko referenduma proglase ujedinjenje sa Albanijom,kao i ovi iz Preševa i Bujanovca. Ili dozvolimo Milu Đukanoviću da još oštrije reaguje protiv srpskog naroda i eliminišemo Republiku Srpsku“, nabraja poslanik.
On kao moguće pravce delovanja protiv Srbije, u slučaju da odbije zapadno rešenje za Kosmet, vidi i ometanje njenog strateškog partnerstva sa prijateljskim zemljama koje joj pružaju podršku u UN poput Rusije i sa kojima imamo značajnu ekonomsku saradnju poput Kine.
Drecun skreće pažnju da je protiv Srbije već u toku široka hibridna operacija u regionu koja govori o tome da će preko bočnih pravaca biti izuzetno jak pritisak na nju da popusti po pitanju KiM.
„Ta hibridna operacija je usmerena prema Srbiji i srpskom narodu, ali i prema Ruskoj Federaciji upravo da bi bio umanjen značaj strateškog partnerstva Rusije i Srbije i strateški značaj partnerstva sa Kinom“, uveren je naš sagovornik.
Zašto SAD neće „ići đonom“ na Srbiju
On ipak smatra da dosta rezervisano ponašanje SAD po pitanju kažnjavanja Srbije zbog nabavke ruskog sistema „Pancir“ govori o njihovom oprezu jer im je jasno da ne mogu sebe da dovedu u situaciju da Srbija bude potpuno oslonjena na Rusiju.
„To je zato što je upravo u toku snažno geopolitičko sučeljavanje Amerike i Rusije i na ovim prostorima, i preko kosmetskog pitanja. Nama ta situacija može da bude kamen oko vrata, ali možemo i da je pametno iskoristimo da jačamo partnerstvo sa tradicionalnim prijateljima poput Rusije i Kine a da istovremeno možemo da zaustavimo bilo koji talas negativnih reakcija iz SAD i EU“, kaže Drecun.
Pozicija Amerike u regionu je toliko osetljiva da ona neće želeti da „krene đonom“ na Srbiju, koja po mišljenju predsednika skupštinskog Odbora za KiM, ipak treba da pokaže „mnogo mudrosti i pažljivog balansiranja“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com