Sporazum Beograda i Prištine mogao bi da donese prosperitet i evropske integracije, sa druge strane — mogao bi i da donese nove sukobe u regionu, piše „Gardijan“.
Britanski „Gardijan“, u tekstu pod naslovom „Može li razmena teritorija između Srbije i Kosova da dovede do sukoba“, navodi da kritičari potencijalnog „razgraničenja po etničkoj liniji“ smatraju da bi to moglo da bude opasno.
„To bi mogao da bude sporazum koji bi Balkanu doneo trajno rešenje, prosperitet i evropske integracije, ili bi mogao da uroni region u obnovljeni konflikt“, navodi „Gardijan“.
Kako se navodi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sprema se da poseti Kosovo narednog meseca, dok se pominju ideje o razmeni teritorija po etničkoj liniji.
Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači nastaviće takođe i dijalog, pod monotoringom EU u Briselu, a koji bi trebalo i konačno da donese trajan sporazum između Beograda i Prištine i otvoren put za članstvo u EU za obe strane.
„Međutim, sve je veća zabrinutost kada se govori o podeli Kosova. Kritičari navode da bi to moglo da otvori ’Pandorinu kutiju‘ na Balkanu, sa potencijalnim potresima u etnički mešovitoj Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Čak i u Albaniji, koja se graniči sa Kosovom, mnoge podela uznemirava, a premijera Edija Ramu optužuju za ’nekarakterističnu tišinu‘“, navodi „Gardijan“.
Dodaje se da će Vučić svoju posetu Kosovu najavljenu za 9. septembar iskoristiti da izloži „smernice i pravce državne politike prema Kosovu“. Ranije ovog meseca, rekao je da se zalaže za razgraničenje po etničkoj liniji, što bi značilo da sever Kosova, u kom je većinsko srpsko stanovništvo, bude integrisan u Srbiju, dodaje „Gardijan“.
Šef kabineta kosovskog predsednika Bekim Čolaku rekao je da sporazum mora da bude konačan i istorijski, kako bi se spor između Beograda i Prištine rešio za sva vremena.
„Obe strane, uključujući i međunarodnu zajednicu, pažljivo razmišljaju, razmišljaju kreativno, pokušavaju da nađu rešenje prihvatljivo za obe strane. Ciljevi Kosova su jasni: na podeli po etničkoj liniji, na mirnom regulisanju granica i uzajamnom priznanju“, rekao je Čolaku.
„Gardijan“ prenosi i pojedine navode da bi Preševska dolina mogla da bude „razmenjena“. Većinu stanovnika Kosova čine etnički Albanci.
„Kosovo se borilo u krvavom ratu za nezavisnost od Srbije 1998. i 1999, proglasilo je nezavisnost 2008. godine, ali Beograd i dalje na Kosovo gleda kao na svoju pokrajinu. Rusija je blokirala prijem Kosova u UN, a pet članica EU ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu. Izvori iz srpske Vlade navode da se raspoloženje međunarodne zajednice o potencijalnoj podeli Kosova menja, uprkos protivljenju nemačke kancelarke Angele Merkel. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić sastao se u julu sa zetom Donalda Trampa Džeradom Kušnerom i diskutovali su o podeli“, navodi „Gardijan“.
„Razgovaraju, različite opcije su na stolu. Američka pozicija se menja od potpunog protivljenja podeli, do toga da je voljna da diskutuje o toj opciji. Francuska je takođe prilično pozitivnog stava o tome. Nemačka nije“, navodi izvor iz Vlade, prenosi „Gardijan“.
I u kosovskoj Vladi navode da se neki u međunarodnoj zajednici sve više otvaraju prema toj opciji.
Obe strane su, kako se navodi, svesne da konačan dogovor i dalje ostaje ozbiljan izazov. „Gardijan“ navodi da Beograd ne otkriva „taktike pregovaranja“.
„Imaćemo u unutrašnjosti dosta problema. Niko nije spreman da razmišlja o rešenju, od SPC do opozicije“, navodi taj izvor za „Gardijan“.
Kritičari navode da bi ponovno crtanje granica po etničkoj liniji bilo opasno za ostatak Balkana, nakon krvavih sukoba zbog kojih je usledio raspad Jugoslavije.
„Zlokoban plan o podeli Kosova vratiće nas nazad u horor iz devedesetih. Ideja o etnički čistim teritorijama postaće model koji će stvoriti domino efekat širom Evrope i učvrstiti radikalne ideologije“, rekao je iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić.
Čolaku navodi da međusobno prihvatljivo rešenje „neće destabilizovati region i da ne može da dovede do domino efekta“. Međutim, bilo kakva teritorijalna nagodba biće pažljivo razmatrana u Bosni i Hercegovini, gde Republika Srpska preti otcepljenjem, a i u Makedoniji, gde četvrtinu stanovništva čine etnički Albanci, koncentrisani na zapadu i severu zemlje.
„Podela Kosova bi mogla da otvori Pandorinu kutiju na Balkanu. To je savršena formula za novu katastrofu na zapadnom Balkanu. Krhka državnost Bosne i Hercegovine može da ispari pred našim očima, šireći novu spiralu nacionalizma. To bi moglo da ohrabri albanske ekstremiste da traže isto rešenje u Makedoniji“, navodi neimenovani bivši visoki zvaničnik Bosne i Hercegovine.
Uprkos dalekoj perspektivi članstva u EU za većinu zemalja regiona, ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Dimitrov rekao je „Gardijanu“ da jedina „održiva vizija stabilnog Balkana, jeste ona u kojoj granice nisu bitne — region prijateljskih zemalja koje su članice EU“.
Kako „Gardijan“ piše, bilo kakava podela bila bi nepopularna i na Kosovu, gde slabi Tačijeva moć.
„Predsednik je bio politički lider OVK, ali njegova popularnost sve više opada i suočava se sa potencijalnom pretnjom novoosnovanog specijalnog suda za navodne zločine koje je počinila OVK“, dodaje „Gardijan“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com