Istorijski susret ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa 16. jula u Helsinkiju mnogi vide kao šansu za otopljavanje odnosa između dveju velesila.
Slučajno ili namerno, za mesto sastanka izbor je pao na prestonicu Finske, gde su se 1975. godine sastali tadašnji lideri SSSR-a i SAD Leonid Brežnjev i Džerald Ford, kako bi „relaksirali“ odnose tokom Hladnog rata, a takođe i Mihail Gorbačov i Ronald Regan 1990. godine.
Sastanak sa Putinom, čije je održavanje iinicirao Tramp u martu čestitkom na reizboru, doveo je do nervoze u glavnim evropskim prestonicima, koje strahuju da bi susret dvaju lidera mogao da dovede do slabljenja NATO-a i antiruskih sankcija.
Spisak pitanja i problema koje šefovi država treba da reše je velik. Očekuje se da će biti reči o strateškoj stabilnosti, borbi protiv terorizma, popravljanju bilateralnih odnosa, ekonomskoj saradnji i aktuelnim međunarodnim pitanjima kao što su situacija u Siriji, Ukrajini, na Korejskom poluostrvu i pitanje Irana.
„Tajni dogovor“ o Siriji
Mogućnosti. Američki mediji javljaju da je Tramp spreman na dogovor sa Putinom o izvođenju američkih trupa iz Sirije.
Nakon što je zapadna koalicija na čelu sa SAD u aprilu izvršila raketne napade na pozicije sirijske vojske, optužujući predsednika Bašara Asada da koristi hemijsko oružje, Tramp je izjavio da će što je moguće pre povući vojsku iz Sirije. Tada je rekao da bi zemlje regiona trebalo da preuzmu odgovornost o njegovoj sudbini.
Nekoliko dana uoči posete savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona Moskvi, sirijske vladine snage su, uz podršku ruske avijacije, započele veliku ofanzivu na jugu te zemlje, a američka ambasada u Jordanu je saopštila da pobunjenici, protiv kojih se bori Asadova vojska, ne treba da očekuju podršku Amerike. To je podgrejalo priče da je Trampova administracija spremna da učini ustupke Rusiji.
Problemi. Nedostatak jasne strategije predsednika SAD u Siriji nije novina, ali uprkos tome američka administracija nikad nije izlazila u susret Moskvi po sirijskom pitanju. Nejasno je zašto bi sada američki predsednik napravio takav korak.
Ukrajinsko pitanje
Mogućnosti. Senator-republikanac Rob Portman strahuje da bi Putin mogao da predloži Trampu nekakav dogovor po pitanju Krima i Donbasa „iza leđa“ Kijevu, ali nije precizirao kakva bi ta ponuda mogla da bude.
Problemi. Vašington ne samo da nije oslabio pritiske na Moskvu zbog ukrajinskog sukoba, nego je čak počeo da isporučuje Kijevu smrtonosno oružje. To ne daje nikakve nade, niti nagoveštava da bi Amerika mogla da učini nekakve ustupke Rusiji.
Pomoćnik državnog sekretara SAD Ves Mičel je saopštio da Bela kuća nije promenila poziciju po pitanju sankcija — od Moskve se traži da izvede vojsku iz Donbasa (iako Rusija negira da se njena vojska nalazi u Donbasu) i započne pregovore o Krimu. Pored toga, ostaje i pitanje navodne uloge Rusije u obaranju malezijskog „boinga“ nad Ukrajinom.
Ruski eksperti ocenjuju da „američki predsednik može koliko god hoće da naziva Krim ruskim, zato što tamo govore ruski“, ali da suština američke politike da napravi „sanitarni kordon“ oko Rusije ostaje ista.
Jaz sa Evropom
Mogućnosti. Sve je dublji jaz između SAD i njenih evropskih saveznika. U poslednje vreme, „sevaju varnice“ između Trampa i nekih evropskih lidera, a posebno između američkog predsednika i nemačke kancelarke. Najviše se spori oko ekonomskih pitanja.
Tramp se žestoko obrušio na lidere EU na junskom Samitu G7 u Kanadi, rekavši im da ne može dozvoliti da se SAD tretiraju kao „kasica prasica“. On je u besnom tonu naveo da su SAD „bile iskorištavane decenijama i decenijama“ od ostatka sveta i da to više neće dozvoliti.
Da bi zaštitio američke kompanije od nepoštenih trgovinskih partnera Tramp je pokrenuo i trgovinski rat protiv EU, uvođenjem tarifa na niz evropskih proizvoda.
S druge strane, ni Putin nije obnovio odnose sa evropskim liderima nakon 2014. godine, iako sa njima održava kontakte. Protivnici Makrona i Merkelove se zalažu za ublažavanje sankcija protiv Rusije, a takođe Moskva održava i bliske odnose sa nemačkim poslovnim krugovima, koji bi mogli da pojačaju pritiske na zvanični Berlin.
Problemi. Jačanje američkih sankcija Moskvi pogodilo je ne samo Rusiju, nego i nemačke kompanije koje učestvuju u zajedničkim energetskim projektima, pre svega u projektu „Severni tok-2″. Međutim, sankcije u potpunosti odgovaraju protekcionističkoj politici američkih vlasti i malo je verovatno da će ih uskoro ukinuti.
Sankciona politika
Mogućnosti. Očekuje se da će na sastanku Trampa i Putina biti pokrenuta tema antiruskih sankcija i ne isključuje se mogućnost da bi Moskva mogla da dobije nekakve garancije da neće biti uvođenja novih ograničenja.
Problemi. Trampu su prilično „vezane ruke“, pošto je Kongres ograničio mogućnosti predsednika da samostalno rešava pitanja koja se tiču sankcija. To ostaje uzrok napetosti u odnosima SAD i Rusije. Kada je prošle godine Tramp potpisao zakon o novim sankcijama, ruski premijer je ocenio da su time propale nade da se poboljšaju odnosi Rusije sa novom američkom administracijom. On je naveo da je Trampova administracija pokazala punu nemoć predavši na najponizniji način izvršnu vlast Kongresu, što menja raspored snaga u političkim krugovima SAD. Za godinu dana se situacija nije promenila. Štaviše, nove, aprilske sankcije je inicirala izvršna vlast.
Neki zapadni eksperti veruju da bi Tramp mogao da zatraži omekšavanje sankcija, ako se na to odluče zemlje EU. To bi, kako smatraju, bilo realno u slučaju da Evropi „poraste uticaj pravih Putinovih prijatelja“.
Putin kao pobednik
Mogućnosti. Američki analitičari tvrde da je gotovo glavni cilj sastanka oba predsednika — njihov imidž. Za Trampa je to prilika da se pokaže kao vešt pregovarač sa „lošim momcima“, s obzirom da se nedavno u Singapuru sastao i sa severokorejskim liderom Kim Džong Unom. Za Putina je to još jedna prilika da pokaže se on ne ubraja u izrode.
Za Trampa, koji se našao na udaru kritika, zbog trgovinskog rata i antiimigrantske politike, pravljenje nove reputacije je posebno važno. Zbog toga se u SAD očekuju da će na razgovorima sa Putinom on učiniti nešto „spektakularno“, ali ne previše opterećujuće za Ameriku.
Jedna od mogućih opcija je uključivanje Rusije u rešavanje severnokorejskog pitanja. Moguće je i da će saopštiti da Amerika neće učestvovati u vežbama NATO-a u istočnoj Evropi u zamenu za obećanje Rusije da ne sprovodi vojne manevre na svojim zapadnim granicama ili u Belorusiji.
Na kraju, Rusija bi mogla da bude izuzeta i kada je reč o novim tarifama za čelik i aluminijum, kao što je ranije učinjeno za Južnu Koreju, Australiju, Brazil i druge zemlje.
Problemi. Nove tarife na čelik i aluminijum Tramp je uvodio radi „nacionalne bezbednosti“. Međutim, imajući u vidu odnose sa Rusijom svaka olakšica bi dovela do velikog skandala.
S druge strane, neučestvovanje u NATO manevrima se ne bi dopalo istočnoevropskim zemljama. Ostaje samo učešće Rusije u regulisanju severnokorejskog pitanja.
Američki eksperti strahuju da će sastanak ruskog i američkog predsednika biti završen pobedom Putina, koji je „bolje pripremljen“ za pregovore.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com