Dijalog Beograda i Prištine bio je predmet razgovora predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i kosovskog predsednika Hašima Tačija na marginama sastanka glavne grupe Minhenske bezbednosne konferencije u Minsku.
Kako se navodi, Brnabićeva je izrazila nadu da će dve strane uspeti da dođu do održivog rešenja za KiM.
Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost za Sputnjik kaže da konferencija u Belorusiji predstavlja još jedan u nizu događaja na kojima se Zapad i Evropska unija trude da, koliko je to moguće, osnaže komunikaciju među subjektima u regionu.
„Ništa epohalno ne treba očekivati od sastanaka ovakvog formata i mislim da tu treba u principu pratiti ono što se događa između redova, jer su ti sastanci zapravo zanimljiviji zbog onoga što se dešava na marginama, a ne zbog zvaničnih stavova.“
Pretpostavljam, kaže naš sagovornik, da će jedan od zaključaka ove konferencije biti da živimo u vremenu koje se, geopolitički gledano, ubrzalo:
„I da svi moraju biti oprezni, pratiti događaje i ne dozvoliti da im oni izmaknu kontroli, jer su bezbednosni izazovi zaista veliki“, ocenjuje Rajić.
Komentarišući činjenicu da na konferenciji učestvuje i predsednik samoproglašenog Kosova Hašim Tači, Rajić kaže da to nije ništa novo i da su albanske lidere sa Kosova i Metohije na slične panele i formate zvali čak i pre jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine.
„To je potvrda kontinuiteta stavova i načina ponašanja određenih organizacija koje ne moraju biti čak ni državne ni službene, već više izražavaju stavove onih bočnih elemenata koji podupiru politike određenih vlada na Zapadu. Sa druge strane, zvaničan stav Republike Srbije jeste da mi komuniciramo sa albanskim liderima na Kosovu i Metohiji i pokušavamo da dođemo kroz dijalog do određenog rešenja“, konstatuje Rajić.
Upitan kakve će poruke srpska premijerka poslati sa ove konferencije i da li će imati priliku da na marginama skupa lobira za srpske interese kada je reč o, na primer, najavi formiranja Vojske Kosova od strane prištinskih vlasti, Rajić kaže da je to potpuno izvesno.
„Naši državnici uvek pokušavaju da lobiraju za srpski interes na Kosovu i Metohiji i to treba očekivati od premijerke, ne samo po pitanju formiranja Vojske Kosova, već i po pitanju prijema Kosova u Intrerpol i Unesko. Dakle, sve ono što su njihovi kontinuirani zahtevi i o čemu će se odlučivati u bližoj ili daljoj budućnosti. Na sve te teme će premijerka sigurno pokušati da razgovara sa učesnicima panela i zato su zgodni ovakvi diskusioni sadržaji, jer na njih dolaze državnici iz velikih zemalja, od kojih u velikoj meri zavisi naša budućnost“, napominje sagovornik Sputnjika.
Na pitanje zašto se sastanak uže grupe Minhenske bezbednosne konferencije održava baš u Minsku, Rajić kaže da Belorusija poslednjih godina pokušava da napravi određeno otvaranje prema Zapadu.
Kako objašnjava, predsednik Belorusije Lukašenko je i prošle godine primio jednu visoku delegaciju američkih kongresmena, sa kojima je razgovarao o unapređenju odnosa između SAD i Belorusije, ističući da je cilj Minska da što je moguće brže normalizuje odnose sa Vašingtonom.
„Belorusija takođe pokušava i da se, koliko god je moguće, približi i Briselu, jer Lukašenko pokušava da vodi politiku na više strana, više sektora. Međutim, on ne planira da istupi iz ODKB-a, ili da okrene leđa Moskvi. To se neće dogoditi, ali sa druge strane kroz ovakve formate, koji su relativno bezopasni i koji se mogu posmatrati i kao nešto što je zajednički format komunikacije Zapada, to jest konkretno EU i Rusije, Belorusija se uvek želi postaviti kao neka vrsta posrednika, naglašavajući na taj način svoju samobitnost, suverenost i svoju ulogu u međunarodnoj politici“, zaključuje Rajić.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com