Spisak emisara koji će biti zaduženi za kosovsko pitanje sve je duži, pa otuda i pitanje — hoće li pre zapetljati, nego raspetljati kosovski čvor.
Sasvim je izvesno da će, koliko krajem godine, početi da nas pohode emisari za razrešenje kosovskog čvora sa raznih strana i sa različitih nivoa, kojima, sudeći prema najnovijim novinarskim saznanjima iz pouzdanih izvora, interesi nisu podudarni.
Ovdašnji mediji su i danas, na temu onih koji će se posebno baviti pitanjem Kosova i Metohije, imali novine. Tako „Blic“ na naslovnoj strani najavljuje da će SAD, pored specijalnog predstavnika za Balkan Metjua Palmera imati i pojačanje za bavljenje regionom i kosovskim problemom, u liku novog savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta O’Brajana.
On će biti taj koji će, odmah nakon izbora za parlament i nakon formiranja vlade privremenih kosovskih institucija, izvršiti pritisak na Albance da povuku odluku uvođenju taksi na robu iz Srbije, kako bi dijalog mogao da bude nastavljen, saznaje list. Amerikancima se žuri da sa dnevnog reda konačno skinu pitanje nezavisnosti sopstvenog čeda, koje je, umesto formalnosti, kako su mislili, izraslo u međunarodni problem.
Zamka za Borela
„Novosti“, pak, saznaju da je novi šef diplomatije EU Španac Žozep Borel izbegao briselsku zamku i da svoje mesto za pregovaračkim stolom Beograda i Prištine u Briselskom dijalogu neće prepustiti predstavniku Saveta EU, odnosno diplomati iz Nemačke. S obzirom na to da Borel dolazi iz zemlje koja nije priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova, pokušaj njegove eskivaže od strane EU centara moći nije za čuđenje. I Borel će, kako saznaje list, imati svog ličnog izaslanika za dijalog.
Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević za Sputnjik kaže da Amerika ipak neće imati dva, nego jednog specijalnog izaslanika.
„Savetnik za nacionalnu bezbednost je, po prirodi stvari, po opisu poslova, zadužen za sva pitanja koja su od značaja za američku administraciju u vezi sa bezbednošću, a Kosovo spada u ta pitanja. Posebno posle imenovanja specijalnog izaslanika i odluke Amerike da se uključi i da se taj proces ubrza. Prema tome, O’Brajan će se isto baviti onim čime se bave i svi u administraciji, koji su nadležni za spoljnu politiku, međunarodne odnose i pitanja bezbednosti“, obrazlaže ovaj diplomata.
On napominje da su Amerikanci objedinili osoblje i postigli konsenzus o nastupu, definisali ga i imenovali specijalnog izaslanika Palmera, koji će voditi razgovore o balkanskim pitanjima, i to ne samo o normalizaciji odnosa Beograd-Priština, nego i o pitanjima BiH, posebno koja se tiču proširenja NATO i uključenja ovog prostora u zapadnu sferu interesa.
Za razliku od SAD, ali i Rusije, bez koje, takođe, nema rešenja za KiM i koja će podržati dogovor koji, u dijalogu sa Prištinom, Beogradu bude prihvatljiv, EU je, kako napominje, tek u fazi neke vrste definisanja stava. Na to ukazuje i izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona da će se direktno uključiti u rešavanje kosovskog pitanja, čim prođu izbori za kosovski parlament.
Nemački interes
Milivojević napominje da u ovom trenutku priču u vezi sa Kosovom i Metohijom predvodi dvojac Berlin-Pariz, koji je, kao i svi na Zapadu, voljan da takse budu ukinute, dijalog nastavljen, ali i da o tome bude organizovana konferencija i da u tom dijalogu svi učestvuju, na ovaj ili onaj način.
„Što se tiče Borela i toga da li će on nekoga imenovati, ili će sam voditi razgovore, to još ne znamo“, kaže sagovornik Sputnjika, ali i napominje da je poznato od ranije da postoji interes Nemačke da ona bude posebno angažovana.
„Da li će u tome uspeti, to će zavisiti od konsenzusa na nivou EU, kako će se o tome dogovoriti i šta će iz toga izaći. Ono što je sigurno je da Nemačka ističe poseban interes i nastojaće da najdirektnije učestvuje u razgovorima o kosovskom problemu i o mogućem rešenju kosovskog čvora, uključujući i imenovanje, ako ne nekoga iz njenih redova da govori u ime i za račun EU, onda nekoga iz svojih redova, ko bi bio posebno nadležan za to pitanje i bio bi, na neki način, uključen u buduće pregovore“, ukazuje nekadašnji diplomata.
Na pitanje da li presedan da bi dijalog Beograda i Prištine umesto šefa diplomatije EU bio preusmeren na nekog iz Saveta EU, koji kontroliše Nemačka, značio da Berlin ne bi ništa da prepusti slučaju, s obzirom na to odakle Borel dolazi, Milivojević odgovara: „To je sasvim sigurno“.
Bez konsenzusa
„To govori i o značaju koji EU pridaje pitanju Kosova i žele da preduprede svaku mogućnost da se o tome ne razgovara na nivou konsenzusa, nego da bude zastupljen onaj generalni interes zapadnih centara moći, koji se nalaze i u okviru EU. U prvom redu imam u vidu Nemačku i Francusku, dvojac koji sada vodi glavnu ulogu u pokušaju da se EU na odgovarajući način uključi u buduće pregovore o Kosovu i Metohiji“, ocenio je sagovornik Sputnjika.
Sve veći broj emisara koji će se, svako sa svojim interesima, manje ili više direktno uključiti u rešavanje kosovskog čvora, ipak ne može, a da ne ostavi zapitanost — hoće li pre zapetljati, nego raspetljati kosovski čvor. Videćemo. S obzirom na težinu problema, sve je u igri. Otud i opaska predsednika Srbije: „Sporazum može da bude za pet meseci, a može da bude i za 50 godina, a može da bude i nikada“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com