Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači susreli su se u subotu u Alpbahu. Kosovo je zbog toga danas važna tema u brojnim medijima.
Vučić je na Evropskom forumu u Alpbahu izneo stav da međunarodna zajednica treba da pusti Srbe i Albance da sami reše problem koji se tiče Kosova, dok je Tači rekao da nijedna zemlja ne treba da se protivi sporazumu Srbije i Kosova.
Sve češće se čuje i podrška razgraničenju i korekciji granica.
Bečki “Standard“ piše upravo o predlogu o razgraničenju i korekciji granica po pitanju Kosova. List ocenjuje da je reč o predlogu “sa zamkama“, te dodaje da su do sada promene granica bile tabu-tema, zbog čega, kažu, postoji otpor civilnog društva i eksperata.
“Izgleda kao jednostavno i pragmatično rešenje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Hašim Tači dogovaraju razmenu teritorija. Većinski Srbima naseljen sever Kosova pripao bi Srbiji, a većinski albanski naseljena Preševska dolina Kosovu. Zauzvrat Kosovo treba indirektno da bude priznato od Srbije“, navodi “Standard”.
List, međutim, ističe da dogovor Vučića i Tačija nije pravno obavezujući, već demokratska legitimacija u sopstvenoj zemlji i međunarodno priznanje.
“Slabi Tači na unutrašnje političkom planu nije prihvaćen kao legitimni pregovarač od mnogih političkih igrača na Kosovu. A i u Savetu bezbednosti UN Velika Britanija i Kina imaju dobre razloge da spreče debatu o promeni granica“, tvrdi se u dnevniku.
List ističe da se ne radi samo o nemogućoj primeni, već i pravnim principima, te o regionalnoj stabilnosti, koji bi bili ugroženi.
Podseća da se međunarodna zajednica rukovodila principom „uti pošidetis“ prilikom raspada bivše Jugoslavije, koji predviđa da međunarodne granice na jednoj teritoriji novonastalih država u vreme nezavisnosti odgovaraju postojećim administrativnim granicama.
Na tom principu, podvlači list, zasniva se koherentna politika EU prema državama bivše Jugoslavije i nekadašnjeg SSSR, a na o ukazuje i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je iz istorijske svesti i pravne sigurnosti striktno protiv promene granica.
Sama debata o novom crtanju granica na Balkanu ima već destabilizujuće posledice, takođe piše bečki dnevnik i špekuliše da je Milorad Dodik, predsednik RS, koji, po “Standardu” želi da „uništi“ BiH, video da je usledio njegov trenutak.
Analizu je objavio i briselski “Evroaktiv“ koji je preneo izjavu evropskog komesara Johanesa Hana da bi Brisel trebalo da prihvati dogovor Srba i Albanaca.
„Radi se o bilateralnom rešenju koje ne može da se koristi kao primer za druga pitanja“, izjavio je on.
Evroaktiv u svojoj analizi navodi da je namera komesara Hana da ovom izjavom odbaci strahove da bi bilo kakvo pomeranje granica na Balkanu moglo da pokrene nove probleme u nestabilnom regionu.
Johanes Han je postizanje dogovora u dijalogu Beograda i Prištine, kome posreduje EU, opisao kao „geopolitičku neophodnost“ i podsetio na obavezu EU da se „brine o evropskim zemljama, ne prepuštajući tu ulogu trećim državama u svetu“.
Evroaktiv podseća da pet EU država nisu priznale nezavisnost Kosova, ne želeći da primer jednostrane promene granica Kosova postane pravilo.
U tekstu se navodi da bi rešavanjem odnosa Beograda i Prištine Srbija došla „vrlo blizu pristupanja EU“, dok se evropska budućnost Kosova ocenjuje kao „manje jasna“ upravo zbog nepriznavanja nezavisnosti Kosova od svih članica EU.
Tači i kosovski premijer Ramuš Haradinaj i dalje imaju različite stavove. Tači je u intervjuu za “Juropijan vestern Balkans“ naveo da se protivi etničkim granicama.
„Znam da Srbiji odgovara da ne žuri sa neizbežnim priznanjem Kosova. Voleli bi da zadrže status kvo, ali više nije moguće da se to zadrži. Dakle, moramo da definišemo ovaj bilateralni odnos, da definišemo granicu između dve republike i moramo da završimo sa Kosovom u Ujedinjenim nacijama“, rekao je Tači u intervjuu EWB.
„Zbog toga su naši zapadni partneri otvoreni prema kreativnim i naprednim rešenjima, kako bismo mogli da postignemo ovaj cilj“, dodao je Tači.
Međutim, Haradinaj kaže da nema potrebe za kreativnošću.
Haradinaj je na skupu o ekonomskoj saradnju u regionu rekao da „Kosovo ima svoje granice, ima granicu sa Albanijom, Crnom Gorom, Makedonijom i sa Srbijom, preneo je Radio slobodna Evropa.
„Mi poštujemo te granice i ne mislimo da nam je potrebna kreativnost za novo dizajniranje granica“, kazao je Haradinaj.
“Srbija je izgleda postigla cilj stvorivši utisak da je kosovska nezavisnost bez saglasnosti Beograda bila pogrešna i nestabilna i ne predstavlja konačno rešenje”, navodi se u tekstu Avgustina Paljokaja.
Prema njegovim rečima, Srbija je pronašla podršku i u jednom delu administracije američkog predsednika Donalda Trampa, za koga Paljokaj kaže da je „opsednut da pokaže da su svi prethodni potezi američkih administracija bili pogrešni i moraju se poboljšati“.
„Čak i poruke od protivnika kosovske nezavisnosti, (Džona) Boltona, da se sporazum o ‘korekciji granica’ ne sme ometati, ide u ovom smeru“‘, navodi autor teksta.
On smatra da su ovo, kako kaže, „strašne posledice dijaloga u Briselu“, koji je stvorio podele na Kosovu.
Inače, “Gardijan” je pre nekoliko dana objavio tekst u kojem se pita da li bi podela ili razmena teritorija mogla da donese nove sukobe u region. List tvrdi da bi takvo rešenje, imalo domino efekat kada su u pitanju BiH i Makedonija.
Da podsetimo, Evropska komisija smatra da Srbiji i Kosovu treba dati prostor da se dogovore o sadržaju sporazuma o normalizaciji odnosa, rekla je portparolka Komisije Maja Kocijančič.
(B92)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com