Poruka Beogradu da zaboravi na ZSO i govor u Albaniji da će uskoro biti jedna država s Kosovom, provokacija je upućena Briselu i Berlinu, piše švajcarska štampa.
Kosovski predsednik zapravo provocira EU svojim planovima o „velikoj Albaniji“, ističe švajcarski dnevnik „Noje cirher cajtung“, kritikujući ujedno Berlin i Brisel što godinama nisu reagovali na neispunjavanje Briselskog sporazuma od strane Prištine.
List ukazuje da je dijalog Beograda i Prištine blokiran, pošto Berlin i Brisel nemaju nikakvo rešenje, a i pogođene strane to odbijaju, a sada Tači izvlači i kartu „velike Albanije“ iz rukava.
„Kao raniji šef OVK Tači dobro zna taktiku višestrukih uboda. Prošle nedelje je ubo dva puta. Najpre je rekao da Beograd treba da zaboravi na dogovor o Zajednici srpskih opština, jer od toga neće biti ništa. Saradnja sa srpskim opštinama je 2013. godine pod posredovanjem Brisela ugovorno potpisana. Ona je trebalo da bude nešto što bi otvorilo put ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Nešto kasnije je Tači zadao drugi ubod — u Krumi, jednoj severnoalbanskoj opštini, pozvao je uz aplauz prisutnih: ’Drugovi, svi ćemo uskoro živeti u jednoj državi, koja će se sastojati od Kosova i Albanije.‘ Kasnije je precizirao da bi ujedinjenje bila prirodna reakcija na neuspešnu evropsku integraciju“, podseća švajcarski list.
Tači, kako smatra list, time u prvoj liniji ne želi da provocira Srbe, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tu izjavu i relativno uzdržano prokomentarisao, već je provokacija imala za cilj Brisel i Berlin.
Provokacija Tačija je u njegovom odbijanju sporazuma sa Beogradom i stavljanju na dnevni red projekta „velike Albanije“.
Švajcarski list podseća da je ZSO bila ključna stvar planu o proširenoj autonomiji kosovskih Srba, i ukazuje da je formiranje ostalo godinama mrtvo slovo na papiru. Takođe navodi da je najviša sudska instanca u Prištini sporazum o ZSO proglasio protivnim ustavom, a u javnosti je predstavljen „trojanskim konjem Beograda“.
„Tako je prošlo pet godina, a Brisel i Berlin se nisu ozbiljno bavili primenom sporazuma. A onda je usledio novi predlog koje su dale dve strane. Tači i Vučić su prošlog leta počeli da govore o razgraničenju i promeni granica. Odlučujuće pitanje je bilo kako bi ta razmena teritorija trebalo da se sprovede. Da li crtanjem karte od strane Tačija i Vučića ili legitimno ispitivanjem građana, ali i koga bi to pogodilo? Međutim, ta pitanja uopšte nisu ni postavljana, već je umesto toga usledila mala bura i uplašeni balkanski eksperti su ponavljali svoju mantru 1990-ih godina: ’na Balkanu ne smeju biti nikada menjane granice, jer postoji domino teorija — ako se jedna granica promeni, nijedna više nije sigurna‘, kao i ’da nezavisno Kosovo nije nastalo promenom granica, već je bio specijalni slučaj bez presedana‘“, navodi „Noje cirher cajtung“.
Nakon kratke uzdržanosti i nemačka diplomatija je prihvatila taj stav i izjasnila se protiv razmene teritorija. „Moramo uvek ponavljati da postoje pokušaji da se razgovara o granicama. Mi to ne možemo učiniti“, kazala je nemačka kancelarka Angela Merkel u avgustu 2018. godine.
Umesto definisanja pravila za potragu za kompromisom u Berlinu radije nameću rešenje, ističe list, dodajući da niko ne zna kako ono treba da izgleda, a jasno je samo da više u ponudi nisu Zajednica srpskih opština, niti razmena teritorija. To što Tači izvlači staru kartu „velike Albanije“ nije iznenađenje, podvlači list.
„Pokušajem postizanja razgraničenja sa Vučićem on je ušao u veliki rizik. Odbijanje Berlina i mlaka podrška iz Brisela, ali i otpor Srpske pravoslavne crkve, kao i mnogih njegovih unutarpolitičkih protivnika, prikazuju ga kao gubitnika. Protiv toga pomaže samo, rekao je verovatno sebi, da ’od goluba nastane soko‘ ili bolje još dvoglavi orao, koji poleće sa Kosova polja i koji gleda do obala albanskog Jadrana“, piše „NZZ“.
List ocenjuje da to nije dobar razvoj, a izazvan je nepokretljivošću zapadnih menadžera konfliktom.
„Noje cirher cajtung“ postavlja pitanje da li to predstavlja i realnu opasnost i ukazuje da od toga zavisi da li će biti napretka u evropskoj integraciji Zapadnog Balkana narednih godina.
„Ukoliko to bude slučaj, EU Prištini i Beogradu može nametnuti obavezujuća pravila da kojih se moraju pridržavati u slučaju promene granica. A to znači da ne mogu da se izjasne samo direktno pogođeni, već celokupna država, na osnovu čega bi bile bezbedne granice Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Ako bi proces evropske integracije potpuno stao, neće biti sporazuma EU koji će učiniti postojeće granice krhkim, već bi to na neuređeni način učinio etnički nacionalizam. Kao prirodna reakcija na neinteresovanje Evrope, kako to Tači kaže“, zaključuje list.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com