Netrpeljivost koju duže od dve decenije međusobno gaje albanski lideri — takozvani premijer Kosova Ramuš Haradinaj i predsednik Hašim Tači, moglo bi se reći da je kulminirala posle (ne)slučajnog susreta Tačija i ruskog predsednika u Parizu.
Tači je ovaj susret predstavio kao veliki pomak za Kosovo, dok Haradinaj, s druge strane, najavljuje povećanje već povećanih taksi na uvoz srpske robe na Kosovo, iako se tome protive i Nemačka i cela Evropska unija, što potpuno zaustavlja briselski dijalog.
Haradinaj susret Tačija i Putina vidi u pozitivnom svetlu „samo ako je bio uz blagoslov saveznika Kosova — Amerike“. U suprotnom, najavljuje da će od parlamenta u Prištini zatražiti da se glasa o smeni Tačija sa mesta predsednika Kosova — ako bi on potpisao sporazum sa Srbijom koji dovodi u pitanje teritoriju Kosova.
Podsećanja radi, sukob političke elite u Prištini traje od trenutka kad je pomenuta opcija razgraničenja ili razmene teritorije sa Beogradom, a odluka Prištine (Haradinaja) da uvede takse na srpsku robu, pregovore Beograda i Prištine bukvalno dovela u ćorsokak.
Sad se postavlja pitanje da li će se i kako oni nastaviti ako dva ključna politička igrača Prištine, Haradinaj i Tači, igraju „igru prestola“ zarad političkih poena na unutrašnjem planu. Ili je u pitanju nešto drugo?
Politikolog sa Kosova Nedžmedin Spahiu smatra da Haradinaj veruje da je neki dogovor između Zapada, Srbije uz amin Rusije već napravljen.
„Što se tiče Haradinajeve reakcije, to su reakcije čoveka koji je ostao van te igre i koji vuče očajničke poteze. On vidi da gubi u sukobu sa Tačijem. Izgubio je i većinu u parlamentu, tako da pokušava da ima kakvo opravdanje u slučaju da mu vlada padne. Zato povlači poteze koji su popularni kod birača na Kosovu“, objašnjava Spahiu.
Aleksandar Stojanović, analitičar sa Kosova i Metohije, kaže da sve što se dešava na unutrašnjem političkom planu u Prištini, nije ništa novo ili nešto što već nije viđeno, a posebno se to odnosi na latentni sukob Tačija i Haradinaja.
„Čitavo društvo na Kosovu je u velikoj krizi, pre svega u ekonomskoj a onda i u krizi koja se ogleda u rešenjima vlade koja je dosta pasivna u proteklih godinu i nešto. Mnogi je vide kao slabu, ali ona očito uspeva da preživi sve ovo vreme i mislim da još neko vreme neće pasti bez obzira na okolnosti, zato što međunarodnoj zajednici to ne ide u prilog“, smatra Stojanović.
Sukob između Tačija i Haradinaja on vidi kao njihovu borbu za političku poziciju u nemogućnosti da daju bolja i kvalitetnija rešenja.
„Rekao bih da će to nadigravanje između njih dvojice da traje do daljeg. Ne mislim da će se išta ozbiljnije desiti na toj relaciji dokle god je tu međunarodna zajednica, koja je na Kosovu prisutna kao jak pregovarač između ove dve strane. Prema tome, koliko god se oni zvanično prepucavali, ipak i te kako slušaju i koriguju svoju politiku sa, pre svega, američkom administracijom“, ističe naš sagovornik.
U svakom slučaju, Tači posle susreta sa Putinom živi svojih pet minuta u medijskom prostoru na Kosovu, dok analitičari bliski Haradinaju uporno pokušavaju da objasne da je Tačijev susret sa Putinom potvrda da Zapad i EU nisu dovoljni za rešavanje kosovskog pitanja.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com