Navodni pregovori u Rambujeu bili su najobičnija podvala, laž i predstava za spoljni svet izvedena sa trećeraznernim glumcima, piše prof. dr Ratko Marković i precizira da se prva, kako kaže, krupna laž odnosi na to da je odluka o bombardovanju usledila kao posledica nepotpisivanja sporazuma, druga, da su to bili pregovori, a treća da je to bila „diplomatska konferencija“.
Profesor Marković, koji je bio svedok tih navodnih pregovora kaže da je jedina prava istina o Rambujeu – samo geografska činjenica.
„Predstava je zaista održana u gradiću Rambujeu, kraj Pariza, u Francuskoj“, navodi Marković u autorskom tekstu za Politiku.
Kao prvu krupnu laž, kojoj su, kako kaže, mnogi poverovali, jeste da je „zverska odluka“ o agresiji NATO na Srbiju usledila kao posledica za nepotpisivanje papira, koje su moćnici nazvali „Sporazumi iz Rambujea“, iako to nije ni njihov prvobitni naziv.
On ukazuje da se od učesnika u tom tekstu nalazi samo potpis Kosova, a da od svedoka fali potpis Borisa Majorskog.
„“Sporazum“ je bio faza u sprovođenju pre njega donesene odluke da se agresijom na Srbiju Kosovo od nje odvoji, a da se u Srbiji zbaci s vlasti Slobodan Milošević. Odluka je donesena u centru političke moći Zapada, ali pošto je čak za pojedine zemlje zapadnog saveza bila suviše okrutna…nazvana je vrlo plemenito – “humanitarna intervencija“““, piše Marković.
Kako kaže, da je odluka donesena pre Rambujea, vidi se i po tome što je Zapad menjao razloge za agresiju na Srbiju, zavisno od toga koji je delovao ubedljivije u skladu sa situacijom – jednom je to Račak, drugi put je to Rambuje.
Druga laž je, prema rečima Markovića, to što je skup u Rambujeu nazvan „pregovorima“, iako tamo nikakvih pregovora nije bilo.
„Pregovori postoje kada su njihovi učesnici u istoj prostoriji, sede za jednim stolom i gledaju se licem u lice i kad pred sobom imaju beo list koji će ispuniti tekstom usaglašene sadržinie. U Rambujeu ničeg od ovog nije bilo“, navodi Marković.
Učesnici su se, navodi Marković, sretali samo po hodnicima – pukom slučajnošću, a tekst „sporazuma“ dobijali su u komadima, da bi četiri sata pre okončanja konferencije u Rambujeu bila dostavljena dva ključna, koja su činila njegovo sadržinsko jezgro.
Marković ocenjuje da to nije slučajno, jer je „sporazum“ poslužio kao dobra kamuflaža za odluku donesenu pre i van Rambujea.
Treća krupna laž je da je Rambuje bio „diplomatska konferencija“.
„Pre svega ni u jednoj od dve delegacije nije bilo profesionalnog diplomate niti člana s diplomatskim iskustvom…Nisam siguran ni da je bilo profesionalnih diplomata ni među neuobičajeno brojnim strancima koji su se tiskali po hodnicima u Rambujeu. Imali su ga, po svoj prilici, članovi “trojke“ Kristofer Hil, Volfgang Petrič i Boris Majorski“, piše Marković.
Kako kaže, nije ni sanjao da se politika može iskoristiti onako niskim udarcima i da na onaj način krivotvori istinu, kakav je to slučaj bio u Rambujeu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com