Samo u protekla četiri meseca vojnici iz Ohaja i Srbije sreli su se na četiri vežbe, komandno-štabnoj „Sajber Tesla 2018“ u Gornjem Milanovcu, „Platinasti vuk“ u Bazi „Jug“ i „Komšije 2018“ u Mađarskoj, gde su uvežbavali borbu u urbanim sredinama u mirovnim operacijama, bili su posmatrači upravo završene vazduhoplovne vežbe Srbije i Rumunije.
Tradicionalno, pripadnici Nacionalne garde Ohaja svakog septembra borave u Srbiji, odaju počast Neznanom junaku na Avali i važni su gosti promocije najmlađih oficira Vojske Srbije.
Reč je o snagama kopnene vojske i vazduhoplovstva koje svaka američka država ima na raspolaganju pod komandom guvernera. Pretpostavlja se da je značajan doprinos odluci Evropske komande oružanih snaga SAD da baš Ohajo odaberu za budućeg partnera Srbiji imao senator srpskog porekla Džordž Vojinović i činjenica da najveći broj Amerikanaca srpskog porekla živi u toj državi.
Različite ugovore Vojska Srbije ima i sa drugim armijama, ali ni sa jednom nije ostvarila tako prisnu saradnju kao sa gardom iz ove američke države.
Vojni analitičar Miroslav Lazanski za Sputnjik kaže da ova formacija može da se poredi sa našom nekadašnjom teritorijalnom odbranom, s tim što ima i tehniku, avione i tenkove. Međutim, od njih ne možemo da naučimo ništa posebno, kaže Lazanski.
„Oni sa nama više proceduralno uvežbavaju postavljanje kampova za izbeglice, trijažu civila od potencijalnih terorista, kako se vrši obezbeđenje kampova, kako uraditi čekpoint. Oni okreče ponekad neku školu, daju poneki kompjuter, Bazi ’Jug‘ su donirali nameštaj i uređaje. U operativnom smislu ništa novo od američkih vojnika ne možemo da naučimo, apsolutno ništa novo. Nivo transfera znanja koje oni nama prenose je na nivou čete. Eventualno bismo mogli da naučimo nešto o sajber ratovanju“, kaže Lazanski.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije ovog meseca obeležavaju dvanaest godina Programa državnog partnerstva Srbije i Nacionalne garde Ohaja, koji se realizuje na osnovu izvesnog Sporazuma o statusu snaga.
U Ministarstvu za Sputnjik kažu da su benefiti ove saradnje podizanje stepena uvežbanosti vojske, jačanje operativnih sposobnosti, razmena iskustva, a posebno pripreme za učešće u multinacionalnim operacijama i pomoć lokalnom stanovništvu u kriznim situacijama. Tu je i saradnja inžinjerijskih i helikopterskih jedinica, realizacija projekata „Humanitarne asistencije“, vojnomedicinska saradnja, razvoj svešteničke službe u vojsci i pomenuta u oblasti sajber bezbednosti.
Ističu da je težište saradnje sa Nacionalnom gardom Ohaja razvoj Centra za obuku jedinica za multinacionalne operacije u bazi „Jug“. Ovu činjenicu često pominje i američki ambasador u našoj zemlji Kajl Skot, uz napomenu da su SAD u ovu bazu uložile sedam miliona evra.
Lazanski objašnjava da nema samo Srbija ovako velikog saradnika iz SAD. Svaka bivša jugoslovenska republika dobila je da sarađuje sa nacionalnom gardom neke američke države, kao neku vrstu pokrovitelja. Hrvatska recimo neprekidno mora da druguje sa nacionalnom gardom Minesote.
Na pitanje Sputnjika kako bi reagovali američki partneri naše Vojske kada bi Vojska Srbije ovako blisko sarađivala sa nekim od partnera sa istoka, Kinom, Belorusijom ili Rusijom, kaže da treba da budemo realni, jer mnoge stvari zavise od novca. Ako bi nam nacionalna garda Belorusije dala sedam miliona evra, zvali bismo i njih ovako često, mi jednostavno nastupamo pragmatično, ne samo kada je novac u pitanju, kaže Miroslav Lazanski.
„Srpsko-ruski humanitarni centar je možda dao i više sredstava za zbrinjavanje u katastrofalnim poplavama, mehanizaciju. Rusi su dali više, ali mi težimo ka Evropskoj uniji. Na tom putu gledamo da ne naljutimo glavne zemlje Zapada, odnosno glavnog tatu koji nadgleda sve što se dešava u EU, a to je Amerika“, tvrdi Lazanski.
On dodaje da je očigledno da se u Ministarstvu odbrane poslednjih godina trude da isprave neravnomernu saradnju sa Istokom i Zapadom, koja je bila evidentna od 2005. Ove godine imali smo vežbe i sa Belorusijom i sa Rusijom i to maltene na nivou bataljona, podseća ovaj vojni analitičar.
„Vojnici iz Ohaja su ovde duže prisutni, ali to je sve posledica politike posle 5. oktobra. To ne možete da ukinete preko noći, a to i ne želimo, već radimo diversifikaciju, pa istovremeno povećavamo broj vežbi sa Rusijom, na neki način, pokušavamo da izjednačimo. Ako Zapad nešto kaže, mi imamo odgovor, možemo da im kažemo, izvinite, Nacionalna garda je tu stalno, to se sve uklapa u našu politiku vojne neutralnosti. Mislim da je to dobar, pravilan izbor“, zaključuje Lazanski.
Od 2009. godine, pripadnici Nacionalne garde Ohaja i Vojske Srbije zajednički rade na renoviranju objekata od društvenog značaja, vrtića i škola. Do sad su obnovljeni objekti u Soko Banji, Lapovu, Prokuplju, selu Pranjani, Kraljevu i Bujanovcu.
Medicinski timovi obe vojske zajednički su bili angažovani u Angoli, tokom decembra 2017. godine, pružali su zdravstvenu negu lokalnom stanovništvu u provinciji Bengo.
Novina je takozvano civilno partnerstvo. Tokom ovogodišnje septembarske posete Srbiji iz Ohaja je doputovala delegacije grada Saut Juklid koji se pobratimio sa Kraljevom.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com