Zašto je Prištini stalo da sada „osvoji“ donje nebo

Odgovor na pitanje čije je nebo nad Kosovom i Metohijom zna NATO, a njegova eventualna odluka o prepuštanju donjeg neba prištinskoj kontroli letenja značila bi samo formalizovanje trenutne situacije.

Da li je kontrola neba nad Kosovom i Metohijom (KiM) sve dalje od srpskih kontrolora letenja? To pitanje nametnula je tvrdnja ministra za infrastrukturu samoproglašenog Kosova Palja Ljekaja, koji tvrdi da će NATO već narednih nedelja kontrolu „donjeg“ neba, do 7.000 metara, prepustiti prištinskoj kontroli letenja.

Vazdušni prostor iznad KiM prema Vojno-tehničkom Sporazumu iz 1999. godine u nadležnosti je komandanta KFOR-a, odnosno NATO-a, koji je od 2014. godine pružanje usluga kontrole letenja u gornjem sloju vazdušnog prostora iznad KiM prepustio Mađarskoj, odnosno njenoj agenciji za kontrolu letenja „Hungaro kontrol“.

I danas na sajtu te agencije može da se pročita da je među njenim „ključnim postignućima“, između ostalog, i pružanje usluga u gornjem vazdušnom prostoru nad Kosmetom, što će reći u visinama iznad 7.000 metara. Prema Ljekajevim rečima, „Hungaro kontrol“ će gornje nebo kontrolisati i narednih pet godina.

Mada Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) pokriva 150.000 kvadratnih kilometara vazdušnog prostora Srbije i Crne Gore, dela BiH i dela Hrvatske i kontroliše više od 550.000 preleta godišnje, a u letnjoj sezoni više od 2.500 aviona dnevno, ona nije bila „kvalifikovana“ za taj posao. Jasno je da su razlozi za to političke prirode.

U jesen 2015. godine prištinski mediji su pisali da je zvanični Beograd Briselu podneo zahtev da ponovo preuzme nadzor nad vazdušnim prostorom Kosova i da je taj predlog u ime Vlade Srbije podneo šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. Beograd to nije ni potvrdio, ni demantovao, ali i ako ga je bilo, očigledno nije naišao na razumevanje.

Sudeći po najnovijoj Ljekajevoj izjavi, Mađarska će i u narednih pet godina upravljati vazdušnim prostorom Kosova na visinama iznad 7.000 metara, što je posledica „nedostatka ljudskih resursa“ na Kosovu. Resursa, izgleda, međutim, ne fali za kontrolu donjeg dela neba.

„Čekamo odluku NATO-a i drugih faktora kako bismo preuzeli odgovornost za donji deo vazdušnog prostora“, rekao je Ljekaj.

U Kontroli letenja Srbije i Crne Gore ne raspolažu informacijama o tome, ali su beogradski mediji preneli konstataciju SMATSA da je u donjem sloju vazdušnog prostora iznad KiM i na aerodromu Priština „pružalac usluga“ kontrole letenja onaj koga su formirale prištinske vlasti. Kako je precizirano, reč je o uslugama koje se odnose na letove koji poleću i sleću sa prištinskog aerodroma. Dakle, ne i za prelete.

Da li to znači da bi odluka NATO-a u stvari trebalo da ozvaniči već postojeću situaciju? Zoran Modli, koji nije više aktivan pilot i koji je u Prištinu poslednji put sleteo pre devet godina, smatra da će, ako NATO tako odluči, samo biti formalizovano ono što već u praksi postoji.

On dodaje da bi ga čudilo da Kosovo nema one koji mogu da kontrolišu donje nebo, jer su imali od koga da uče i vežbaju. On smatra da je samo pitanje formalnosti da li će ti ljudi biti kvalifikovani kao Kfor, odnosno NATO, ili kao prištinska kontrola letenja.

„Ja ne sumnjam da prištinske vlasti to već imaju. Sigurno imaju, tu nema šta. Oni će verovatno samo da promene naziv i to neće biti Kfor, nego će, ako to urade, to biti prištinska kontrola letenja. Pilotu je to, naravno, svejedno. To je više političko pitanje“, kaže Modli za Sputnjik.

Ništa se, objašnjava on, neće promeniti u strukturi same kontrole, niti u pristupu avionima, niti u bezbednosti. Samo će se, slikovito primećuje nekada popularni radijski voditelj i pilot, promeniti firma iznad vrata.

On pretpostavlja da će taj posao da rade isti ljudi kao i do sada, samo što će biti promenjena firma pod kojom funkcionišu.

Modli napominje da je kod kontrole donjeg neba reč o sletanju i poletanju, ali ne i o preletima.

„Sve ono dalje što se radarski vodi, što spada pod prilaznu i oblasnu kontrolu, to je već viša instanca. Dakle, oni će da vode računa o avionima neposredno pred sletanje i neposredno nakon poletanja. To je ono što se radi u tom najnižem sloju. Ono dalje se zove proceduralno letenje i radarski nadzor“, zaključuje sagovornik Sputnjika.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com