Pretpostavljam da Holivud planira snimanje film o najnovijem masovnom ubici sa Novog Zelanda, koji je na svojoj pušci imao ispisana srpska imena? I krenuo u izvršenje zločina uz muziku srpskih narodnjaka? Pa je onda usledio zločin u Utrehtu, gde se jedan musliman navodno svetio za zločin nad muslimanima na Novom Zelandu.
I sve su to Srbi započeli i za sve su Srbi krivi. A možda i Rusi? Samo ne znam je li i u Utrehtu treštala srpska narodna muzika, ili ruska…
Kako onda CIA piše scenarije za holivudske filmove? Naime, to je bio naslov na prvoj stranici najuglednijeg francuskog dnevnog lista „Mond“ još u julu 2002. godine. Temi su bili posvećeni i uvodnik lista i više članaka koji analiziraju odnose Holivuda sa Pentagonom i CIA. Setio sam se toga, jer je u televizijskom duelu, pre više godina, između tadašnjeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića, predsednik LDP-a izjavio da je RS stigla i do rata sa Anđelinom Džoli, eto zbog njenog najnovijeg filma u kojem su Srbi predstavljeni tako kako su predstavljeni. Iako ratovati sa filmskom starletom, koja se iznenada iz čistog altruizma dohvatila režije, za Srbe iz Republike Srpske i nije neki častan posao. No, kada je gospodin Jovanović rekao da je Srbija i dalje izvor svih problema u regionu ozbiljno sam se zamislio: Grčka je pred bankrotom, Rumuni stalno štrajkuju, Albanci pale pravoslavne crkve u zapadnom delu Makedonije, mađarska avio-kompanija „Malev“ je bankrotirala, Crnogorci su na ulicama zbog cene struje, Hrvati se međusobno posvađali oko titlovanja srpskih filmova, a Albanci na Kosovu oko vlasti, Zukorlić javno hvali gospodina Čedu Jovanovića, a ceo region bio je tada zatrpan snegom. Svi smo, dakle, zavejani, ali su samo Srbi krivi.
Dan kasnije na RTS-u, u emisiji „Da, možda, ne“, filmski delatnici debatovali su zašto su Srbi loši momci u holivudskoj produkciji. E tu se zaista moglo čuti svašta: od negiranja da Holivud snima filmove u trendu američke političke konjunkture i korektnosti, preko žongliranja šta su to stereotipi o Srbima, a šta je holivudsko smeće, do bezobraznog poređenja Sarajeva i Vukovara sa Staljingradom. Jer valjda su oko Sarajeva Srbi bili Nemci oko Staljingrada, ili Lenjingrada. To što u Lenjingradu i Staljingradu Nemci nikada pre nisu živeli, a Srbi jesu na Grbavici, Ilidži, Lukavici, Dobrinji, Vogošći, a to je sve Sarajevo, to nije bilo važno. Bez obzira na haške ocene i presude, Sarajevo je slučaj grada u kojem su se tukli jedni kvartovi protiv drugih, srpski protiv muslimanskih. I potpuni je stereotip da su Srbi držali Sarajevo pod opsadom. Kako ćete držati pod opsadom samog sebe? Istovremeno je Sarajevo bio garnizon sa tri divizije muslimanske vojske. Vojni cilj? Kako se uzme. Kada sam u „Pustinjskoj oluji“ 1991. godine upitao američkog generala Normana Švarckopa, komandanta te operacije, zašto su američki avioni gađali istorijski kompleks „Vavilon“, kada je to kulturni spomenik nulte kategorije i pod zaštitom je Uneska, odgovorio mi je da su Iračani tu razmestili celu bateriju raketa „skad“ i da od tog momenta „Vavilon“ predstavlja legitimni vojni cilj. I bio je, prema međunarodnom ratnom pravu, u pravu. Rat je uvek prljav, sa koje god strane se nalazite, ali molim vas ne doterujte istinu kako bi je usaglasili sa ideološkim fantazmima.
Holivud godinama pravi sliku američkih ratova, a američka armija reklamira holivudske filmove. Savršena simbioza Pentagona i američke industrije zabave. Holivud je „meka“ kulturna dominacija, Pentagon i CIA su „tvrda“ dominacija. Od filma „Rambo“, pa nadalje. Naravno, radili su to i Sovjeti, Sergej Ajzenštajn, pa i nacisti sa „Trijumfom volje“, a drugi su samo preuzeli taj model.
Dakle, uvek kada filmski delatnici posegnu za istorijskim paralelama nepogrešivo potonu u jeftinu propagandu. Jednom, sada već pokojnom filmskom delatniku je davno jedan, sada takođe već pokojni general, a tada pukovnik, odgovoran za moral u JNA, strpao film u bunker, a taj je filmski delatnik lansirao tezu da je rat u BiH izazvao Beograd i da je vojska Republike Srpske bila agresor, jer je stalno napadala. Zatim je opravdao američki napad na Irak 2003. godine optuživši Srbiju da je iz fabrike u Bariču prodala Sadamu Huseinu hemijsko oružje, odnosno pogone za proizvodnju hemijskog oružja. To što u Bariču nikada nije bilo pogona za proizvodnju hemijskog oružja nije važno, kao što nije ni važno da Amerikanci ni posle 18 godina vojnog prisustva u Iraku nisu uspeli da pronađu niti jedan komad iračkog hemijskog oružja i što se na kraju pokazalo da je napad na Irak usledio posle montiranih procena američke obaveštajne zajednice. Isti je filmski delatnik tada poručio da mi u Srbiji, jer on je tada živeo u SAD, treba da ćutimo i da se obrazujemo, jer smo prema njegovom mišljenju isuviše neobrazovani da bi neke stvari shvatili, i pitao što dižemo larmu zbog trgovine ljudskim organima na Kosovu i o toj „žutoj kući“ kada su i Kinezi prodavali ljudske organe. A nas to nije brinulo i nismo ustali protiv toga. Pomislio sam da misli na Kineze u Srbiji, ali ne, on je izričito spomenuo Kineze u Kini. Frustracije zbog filmova u olovnim godinama. Srpsko samobičevanje. Jedan od razloga zašto smo „loši“ momci. Neki, možda i mnogi, već godinama sasvim pristojno žive od toga…
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com