Predsednik Irana Masud Pezeškijan je danas, dočekujući u Teheranu šefa Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaela Grosija rekao da želi da ukloni „sumnje i nejasnoće“ u vezi s nuklearnim programom svoje države.
Grosi je ocenio da je presudno da se „zajedničkim radom“ sa Iranom može „izbeći rat“.
Grosi je rekao da je neophodno da se dobiju konkretni rezultati koji će pokazati da će zajednički rad poboljšati situaciju i uopšteno udaljiti sve od sukoba, i na kraju od rata.
„Iranske nuklearne instalacije ne treba da budu napadnute“, takođe je rekao Grosi.
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragši je ipak upozorio da Teheran neće pregovarati pod „pretnjama i zastrašivanjem“ .
Šef Iranske organizacije za atomsku energiju Mohamad Eslami je rekao da će Iran reagovati „odmah“ u slučaju stranih pritisaka što je bio osvrt na moguću kritičku rezoluciju Londona, Berlina i Pariza u Savetu guvernera agencije UN IAEA.
Razgovori šefa IAEA u Teheranu smatraju se poslednjom šansom za diplomatiju pre povratka Donalda Trampa u Belu kuću u januaru jer je i ministar odbrane Izraela Izrael Kac u ponedeljak rekao da je Iran više nego ikada pre izložen udarima na svoje nuklearne instalacije.
Po sporazumu iz 2015. godine Iran i nekoliko država, zemalja među kojima i SAD, zaključenom u Beču posle 21 meseca pregovora, bilo je predviđeno ublažavanje međunarodnih sankcija protiv irana u zamenu za garancije da Iran neće nastojati da dođe do atomskog oružja što Teheran čvrsto osporava.
Tri godine kasnije Tramp je povukao SAD iz tog sporazuma i ponovo uveo teške sankcije Iranu.
Od tada je Iran znatno povećao svoje rezerve uranijuma obogaćenog do 60 posto, dok je po Međunarodnoj Agenciji za atomsku energiju za atomsko oružje potrebno obogaćenje na blizu 90 odsto, a po sporazumu iz 2015. stepen obogaćenja uranujuma ne bi trebalo da bude veći od svega 3,65 procenata.
Grosi je u Iran po drugi put, a prvi put je bio ove godine u maju. Rekao je da će sutra, u petak, posetiti dva postrojenja za obogaćivanje uranijuma – Fordo i Nantez da bi stekao sliku o razvoju programa.
Iran je od 2021. znatno smanjio inspekcije svojih nuklearnih instalacija, isključene su nadzorne kamere i uskraćena akreditacija grupi stručnjaka.
Iran je 1970. godine ratifikovao Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, po kojem potpisnici treba da prijave svoje nuklearne instalacije i da ih stave pod kontrolu IAEA.
Više zvaničnika Irana se u kontekstu pojačanih tenzija sa Irzaelom poslednjih godina javno pitalo da li uopšte treba imati atomsku bombu kao sredstvo odvraćanja.
Ajatola Ali Hamenei koji je na vlasti od 1989. i glavni koji odlučuje o najvažnijim pitanjima, posebno o nuklearnim, verskim ukazom je zabranio svako pribegavanje nuklearnom oružju.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com