Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić izjavio je danas da su posledice podmićivanja državnih zvaničnika koje vodi izboru konkretnog izvođača javnih radova, najčešće preskupi radovi, nezavršeni projekti ili projekti koji nisu urađeni u skladu s minimalnim standardima kvaliteta i bezbednosti.
Radonjić je agenciji Beta kazao da je korupcija u Srbiji sveprožimajuća institucija koja usmerava društvo u pravcu destruktivnog delovanja.
„Ona izvrće pravila igre u korist privilegovane grupacije na štetu drugih i, u krajnjoj instanci, društva. Korupcija je ozbiljna prepreka privrednom razvoju Srbije jer preusmerava vreme, energiju i talente ljudi iz produktivnih u destruktivne aktivnosti i čini da su zakoni i sprovođenje zakona prilika za ličnu dobit, umesto za širu društvenu korist“, rekao je on.
Radonjić je naveo da Srbija danas spada u najkorumpiranije zemlje na svetu i da je prema Indeksu percepcije korupcije Međunarodne transparentnosti od 180 rangiranih zemalja u 2023. zauzimala 104. poziciju, zajedno s Alžirom, Brazilom i Ukrajinom.
„Od evropskih zemalja, gore od Srbije plasirane su samo Bosna i Hercegovina, Turska, Rusija i Azerbejdžan. Daleko ispred Srbije su sve bivše tranzicione zemlje koje su danas članice EU – Mađarska (76. mesto), Bugarska (67), Rumunija (63), Hrvatska (57), Slovačka i Poljska (47), Slovenija (42), Češka (41) Letonija (36), Litvanija (34) i Estonija (12)“, kazao je.
Prema njegovim rečima, kada se kaže korupcija, obično se misli na zloupotrebu položaja od strane državnih službenika radi sopstvenog benefita.
„U koruptivnim radnjama državnih službenika najčešće učestvuje privatni sektor u ulozi kontrastrane, na primer pomoću mita se dobija unosni posao javno finanisrane izgradnje, ili posrednika za izvršenje koruptivnog dela kako bi se kroz finansijske kanale sakrili nezakoniiti prihodi“, objasnio je profesor.
Na pitanje da li bi tenderi trebalo da štite od ovakve prakse, Radonjić je kazao da su tenderi u Srbiji postali sredstvo selekcije.
„U Srbiji su i tenderi postali sredstvo selekcije poželjnih izvođača radova, veliki su iznosi novca u igri što, uz veoma komplikovane procedure koje imaju za cilj eliminisanje konkurencije, čini da su manipulacije teško dokazive. Iako relativno efikasno sredstvo korupcije, ovoj vlasti su i tenderi postali zamorni“, rekao je.
Dodao je da je vlast odlučila da eliminiše tendere za velike infrastrukturne projekte „koje su počeli da dodeljuju u direktnim bilateralnim pregovorima koje karakteriše tajnost ugovora“.
„Na ovu opasnu praksu je ukazao i Fiskalni savet prošle godine kada nas je podsetio da je 2020. usvojen, a 2023, pod pritiskom EU ukinut Zakon o posebnim postupcima za ’linijske projekte’, koji je predviđao da se projekti koji dobiju status ’posebnog značaja za Srbiju’ sprovode po posebnim i skraćenim postupcima, čime se van snage stavio Zakon o javnim nabavkama, što je značajno ugrozilo transparentnost upravljanja javnim prihodima i dalo prevelika diskreciona prava državnim službenicima“, rekao je profesor.
„Nažalost, i pored ukidanja ovog Zakona, on će nadalje biti sproveden u praksu kroz leks specialis za projekte Nacionalni stadion i Ekspo 2027“, naglasio je.
Profesor ističe da s druge strane ovih ugovora se često nalaze državne kineske firme i banke koje odobravaju kredite pod uslovom da projekat izvode kineske firme i kineski radnici.
„Naravno, kineske firme na domaćem terenu biraju podizvođače koji su bliski vlastima. Uslov dobijanja kineskog kredita podrazumeva i da su detalji ugovora, kao i cena kredita tajni i da nisu dostupni javnosti. Posledice ove vrste korupcije su najčešće preskupi radovi, nezavršeni projekti ili projekti koji nisu urađeni u skladu s minimalnim standardima kvaliteta i bezbednosti“, kazao je.
Ako se ogromni iznosi novca troše na koruptivne poslove, dodao je, nedostaje novac za održavanje osnovne infrastrukture čime se ugrožavaju ljudski životi.
„Primera radi, u poplavama 2014. poginulo je 57 ljudi zbog neadekvatne zaštite. Isto tako, u oktobru 2022. je kod Ovčar banje pao viseći pešački most što je vodilo pogibiji dve žene“, podsetio je.
Radonjić je rekao da su društvenoekonomski efekti korupcije, na širem planu, devastirajući.
„Korupcija snižava kvalitet i pristup javnim uslugama poput obrazovanja, zdravstva, sudskog sistema, policije itd. Takođe, korupcija onemogućava pružanje jednake šanse svima što povećava siromaštvo i društvene nejednakosti. Isto tako, korupcija nameće dupli porez koji posebno teško pada siromašnima koji moraju dodatno da potplaćuju da bi došli do usluga na koje inače imaju pravo. Osim toga, korupcija u sprezi s organizovanim kriminalom ugrožava vladavinu prava, to jest jednak pristup zakonima i jednakost pred zakonom“, istakao je.
Upitan da li građani u koruptivnom sistemu mogu da zaštite svoja osnovna prava, Radonjić je rekao da su građani obespravljeni, bez mogućnosti da zaštite svoja prava i vlasti drže odgovornim za svoje postupke.
„Takvo društvo siromaši, obiluje nasiljem i sklono je konfliktima jer se kida povezanost između građana i zvaničnika koji su zarobili državu u svoju korist nasuprot javnom interesu“, ocenio je profesor Radonjić.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com