Albanija je odlučila da ostrvo Sazan, nekadašnju vojnu bazu iz doba komunizma, prepunu bunkera i tunela, otvori za posetioce u nadi da će ovo jadransko ostrvo postati nova turistička atrakcija.
Ovo maleno ostrvo, površine svega nekoliko kvadratnih kilometara, nalazi se na ulazu u Valonski zaliv na jugozapadu Albanije i strateška je tačka u Otrantskom kanalu koji razdvaja Jadransko od Jonskog mora.
Tokom istorije, bilo je na meti raznih vojski – rimske, osmanlijske, grčke, italijanske, pa i nemačke, navodi AFP.
Međutim, posle Drugog svetskog rata, albanski komunistički lider Enver Hodža, otvorio je 50-tih godina prošlog veka ovo ostrvo za svoje sovjetske saveznike koji su odatle želeli da posmatraju celo Sredozemlje.
„Mislili smo samo na rat, 24 časa dnevno. Psihološki pritisak bio je ogroman“, priseća se Mihalj Ljulje (61) koji je 17 godina proveo na malom brdovitom ostrvu tokom u periodu komunističke diktature od 1945. do 1990. godine.
Sovjetski lider Nikita Hruščov rekao je da bi odavde mogao da se kontroliše Mediteran sve do Gibraltara, 1958. godine tokom posete podmorničkoj bazi Pašaljiman, takođe u Valonskom zalivu gde se nadao da će instalirati rakete dugog dometa i ratne brodove.
Tri godine kasnije, međutim, raskid Tirane sa Moskvom okončao je ovaj projekat ali je ubrzo on ponovo započet, ovog puta u novom savezu sa Kinezima koji je trajao godinama.
Bunkeri i tuneli su izgrađeni za zaštitu od nuklearnog napada što svedoči o strahovima albanskog komunističkog režima od zapadne invazije.
„Život na ostrvu bio je veseliji sa Rusima i njihovom votkom. Kinezi su živeli više asketskim životom, ali posle njihovog odlaska, usamljenost je bila nesnosna pod komunističkim režimom“, rekao je Ljulje.
Sazan je ispresecan sa više od 3.600 bunkera i kilometrima tunela i podzemnim objektima, uključujući bioskopsku salu, školu i bolnicu.
Živeći u strahu od spoljne agresije, koja se nikad nije dogodila, Hodža je naredio izgradnju više od 700.000 bunkera širom Albanije.
Sedamdesetogodišnji Astrit Sljaj došao je na Sazan sa ćerkom kako bi joj pokazao gde je proveo deo svog života zajedno sa još 2.000 vojnika.
„Sovjetski blok, ali i američki imperijalizam i njihovi saveznici smatrani su agresorima“, priča on svojoj ćerci.
Strahujući decenijama od vojne opasnosti NATO, Albanija se konačno pridružila zapadnoj vojnoj alijansi 2009. godine, navodi AFP.Ostrvski grad tvrđava bio je opljačkan u vojnoj pobuni protiv vlade 1997. godine kada su ljudi ispraznili njegova vojna skladišta.
Tokom nedavnih zajednički vojnih vežbi NATO i albanske vojske, ostrvo je korišćeno za bombardovanje što je uništilo nekoliko zgrada, uključujući i vilu izgrađenu za italijanskog diktatora Benita Musolinija tridesetih godina prošlog veka tokom italijanske okupacije.
Ostrvo bujne vegetacije sa borovim šumama, smokvama i oleanderima okruženo tirkizno plavom vodom važi za jedan od najlepših delova Albanije, ali je sada u zapuštenom stanju, navodi francuska agencija.
Mnoge zgrade, ostrale bez krovova, propadaju, dok su kutije sa municijom, gas maske pa čak i stari nameštaj i kreveti razbacani svuda unaokolo.
Albanske vlasti sada uz pomoć francuskih stručnjaka nastoje da pretvore ostrvo u turističku atrakciju, a prvi turisti su ga već obišli.
Direktor nacionalne agencije za primorje Auron Tare kaže da će ostrvo ostati vojna baza, ali otvorena za posetioce.
„Ovo je veliki zadatak, ali velika je i naša ambicija“, kaže on. Urbanistički planovi uključuju izgradnju muzeja, centra za naučna istraživanja o podvodnom svetu i pomorsku arheologiju.
„Sazan će ponuditi turistima misterije komunističke Albanije i bogato kulturno-istorijsko nasleđe Mediterana“, kaže Tare.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com