Bukti rat – ležaljki i peškira (foto)

  –  

Gotovo sve hrvatske plaže odavno su pod koncesijom. Novi zakon predviđa da najmanje 30 odsto svake plaže bude otvoreno za sve kupače, bez naplaćivanja ležaljki. Aktivisti misle da to ni izbliza nije dovoljno.

Kada je pre nekoliko godina obnovljena, legendarna opatijska plaža Lido predstavljena je kao plaža iz snova. Bila je to najsavremenija i najopremljenija plaža u ovom delu Jadrana. Koncesionar je u rekonstrukciju i obnovu Lida uložio oko četiri miliona evra, čime je „staroj dami“, kako je tada rečeno, udahnut novi život.

Tri godine kasnije, međutim, mnogi Opatijci ne skrivaju razočaranje Lidom. Ovih su dana svoje nezadovoljstvo iskazali i javno, što je za mirne Opatijce, koji gotovo nikad ne protestuju, krajnje neobično. Nekoliko desetina ljudi okupilo se na „protestnom kupanju na Lidu“, negodujući što na toj plaži, kako su poručili, nema mesta za njih i njihove „šugamane“, kako ovde italijanskom tuđicom zovu peškire i prostirke.

„Sve to svedoči koliko je ljudima ovde prekipelo. Da se ovako nešto događa u Dalmaciji, sigurno bi bilo svega“, kaže za DW Saša Alobić, jedan od lokalnih aktivista koji upozorava na „katastrofalno stanje“ na Lidu i drugim opatijskim plažama. Kaže da je koncesionar na Lidu nagurao previše ležaljki, tako da više nema mesta za „obične kupače“. Opatijci se u svom gradu, smatra, više nemaju gde kupati.

Dosada i mrtvilo

Alobić na Fejsbuku objavljuje fotografije „starog Lida“. Dok je nekoć ta plaža bila puna života, ljudi i zabave, danas je, kaže Alobić, sve drukčije. „Propadanje Lida nije od juče, no vrhunac se dogodio privatizacijom plaže. Na Lidu sada vlada mrtvilo. Ljudi koji dolaze tamo, više ne dolaze zbog kupanja. To je kao da lepi vrt ili park prekrijete betonom.“

„Na plaži je nekoć bila petometarska skakaonica, koja je bila simbol Lida, no tokom obnove sve je to srušeno. Najveći je problem što je koncesijom 30 odsto plaže trebalo da ostane slobodno, što na Lidu sada nije slučaj. Ljudi tamo više ne mogu da nesmetano dođu i legnu na plažu“, objašnjava Alobić.

Opatijski problem s plažama datim pod koncesiju nije izuzetak. Sličan tihi rat ležaljki i peškira vodi se na plažama od Istre do Dubrovnika. Stanje na koncesioniranim plažama regulisano je pravilnicima koji se donose na nivou županija, a u njima je određeno i koliki procenat plaža pod koncesijom mora ostati slobodan i dostupan svim kupačima.

Red na plaže vladajući planiraju da vrate novim paketom pomorskih zakona. Prema predlozima i dalje je predviđeno obavezno raspisivanje tendera za dodelu koncesija, osim u slučaju hotelskih preduzeća i kampova koji posluju na pomorskom dobru, a koji će moći da dobiju koncesiju i bez tendera.

Dodela koncesija više neće biti u nadležnosti županija, nego gradova i opština, čime je prihvaćen zahtev udruženja „Pokret otoka“, koje je protestima zahtevalo uključenje lokalne zajednice u proces odlučivanja o koncesioniranju plaža. Interese lokalnog stanovništva koje se često buni zbog uvođenja naplate ili ograničavanja pristupa plaži trebalo bi da zadovolji odredba prema kojoj će najmanje 30 odsto plaže morati da ostati slobodno, bez ikakve privredne delatnosti.

Prostitucija mora

Iako su učestvovali u radnoj grupi za izradu novog zakona, u „Pokretu otoka“, organizaciji koja okuplja predstavnike 35 od pedesetak naseljenih jadranskih ostrva, nisu optimisti kada je reč o budućem zakonu. Maja Jurišić, predsednica udruženja, za DW kaže da novi zakoni ne samo da će dozvoliti „privredno korišćenje“ 70 odsto plaže, već na tih 70 odsto može biti zabranjen pristup javnosti.

Jurišić najavljuje da će se „Pokret otoka“ boriti protiv takvog rešenja. Hoće li u tome uspeti zavisi od, kako kaže, podrške medija i javnosti, kao i svih kojih se ovaj problem tiče: „A to smo svi koji se kupamo na Jadranskoj obali. Čini se kao da se prilikom pisanja zakonskih odredbi uopšte ne uzima u obzir da privatni apartmanski smeštaj i dalje čini ogroman udeo ležajeva u turističkoj ponudi pa se samim ograničavanjem pristupa plaži postavlja pitanje gde će se kupati većina gostiju?“

Naša sagovornica o pomorskom dobru govori kao o novoj „zlatnoj koki“ na kojoj se prepliću brojni interesi, kako javni, tako privatni i državni. Najveću opasnost vidi u „masovnoj komercijalizaciji“, kojom će se, uprkos velikim prihodima za državnu, regionalnu i lokalnu blagajnu, omogućiti „devastacija i prostitucija“ pomorskog dobra.

„Sa zakonom ili bez njega, zbog neodgovornosti, nesavesnosti i bahatosti ljudi uključenih u upravljanje pomorskim dobrom – čast izuzecima kojih je malo – neće trebati dugo da ostanemo bez našeg najvrednijeg resursa: mora i obale“, pesimistična je Maja Jurišić.

Tekst preuzet sa Dojče vele

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com