Crnogorski rektor zabranio pokojnom prađedu da bude Srbin (foto)

Malo ko je verovao da će se u Crnoj Gori ići tako daleko da se čak menjaju i nadgrobni spomenici kako bi se prekrajala istorija. Ipak, prema tvrdnjama bivšeg gradonačelnika Cetinja i hroničara Mitropolije crnogorsko-primorske Jovana Markuša, upravo tako nešto desilo se u selu Ozrinići, kod Nikšića na groblju kod Hrama Presvete Bogorodice.

Aktuelni rektor Univerziteta Crne Gore Danilo Nikolić zamenio je nadgrobnu ploču svog pradede Staniše Nikolića, nosioca Obilićeve medalje, brišući epitaf na kojem je pisalo da je reč o srpskom junaku iz Balkanskih ratova.

Markuš na svom profilu na Fejsbuku navodi kako „upućeni meštani kažu da je oficir Staniša Nikolić odredio za života koji epitaf treba da bude na njegovom grobu“, te da je „ta njegova oporuka ispoštovana od strane porodice o čemu svedoči fotografija nekadašnje nadgrobne ploče koja je do skora postojala“.

Međutim, Stanišin praunuk Danilo Nikolić, nakon smrti svoga oca, skinuo je nadgrobni spomenik sa epitafom i postavio novi na kojem je nestao epitaf koji je Staniša za života ostavio, pa se postavlja pitanje da li je glavni uzrok tome što je na spomeniku pisalo — „za spas srpskih ideala“.

Nemali deo javnosti pita kakva se to poruka šalje društvu i studentima ako neko ko je na čelu Univerziteta Crne Gore, najznačajnije obrazovne institucije u državi, želi da negira istoriju sopstvenih predaka, dok mnogi primećuju da su paradoksi kojima obiluje današnja Crna Gora nezamislivi čak i u kultnim filmovima Živka Nikolića, poput „Čuda neviđenog“, „Lepote poroka“ i „U ime naroda“.

Negiranje volje sopstvenih predaka, prema rečima analitičara Boška Vukićevića, samo po sebi nije ništa nesvakidašnje u novijoj istoriji Crne Gore i to upravo kod one kategorije ljudi koji takvim putem nameavaju da ostvare nezaslužene privilegije ili da grade karijeru. On dodaje da je odricanje od srpskog porekla kod pomenutih osoba zapravo samo način na koji one pokušavaju da napreduju u nametnutom sistemu.

Ono što, međutim, ovom slučaju daje posebnu težinu i obrise skandaloznosti, prema rečima ovog analitičara, nalazi se u činjenici da osoba koja je oskrnavila volju i reči prađeda — ratnog heroja, obavlja funkciju rektora Univerziteta Crne Gore.

„Takva funkcija podrazumeva ne samo širenje znanja kod studenata, već i etičku komponentu. Postavlja se pitanje kakvu poruku rektor šalje društvu, a pre svih studentima, ovakvim očiglednim i skandaloznim kršenjem etike? Da li je poruka da je poželjno i društveno prihvatljivo skrnaviti nadgrobne ploče predaka, prikrivati istinu i širiti dezinformacije“, pita se Vukićević.

Sagovornik Sputnjika smatra da nema sumnje da bi u društvima koja su sređenija od Crne Gore bilo koji rektor univerziteta nakon nekog sličnog poteza bio primoran ne samo da podnese ostavku, već i da se povuče iz javnog života.

Isto tako je i izvesno da se to u ovom slučaju neće desiti, imajući u vidu istorijat nepreuzimanja odgovornosti crnogorskih rukovodilaca nakon brojnih skandaloznih poteza, zaključuje Vukićević.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com