Konzervativna partija aktuelnog grčkog premijera osvojila je najviše glasova na danas održanim parlamentarnim izborima, ukazuje delimičan rezultat prebrojavanja glasova.
Međutim, pobeda Kirijakosa Micotakis izgleda isuviše tesna da bi njegova stranka Nova demokratija mogla da formira stabilnu vladu.
Nova demokratija koja je ponovo na vlasti od pre četiri godine, osvojila je 41,1 odsto glasova, znatno ispred levičarske Sirize bivšeg šefa vlade Aleksisa Ciprasa koja je osvojila 20 odsto glasova, pokazuje prebrojavanje glasova sa 30 odsto biračkih mesta.
Socijalisti Pasok-Kinala predvođeni Nikosom Andrulakisom zauzeli su treće mesto sa 12,6 odsto glasova.
Ako ti rezultati budu potvrđeni, nijedna stranka neće osvojiti apsolutnu većinu u jednodobnom parlamentu sa 300 poslanika.
Međutim, Micotakis, koji želi da bude ponovo imenovan na četiri godine, odbacio je mogućnost formiranja koalicije, u zemlji čija politička kultura nije zasnovana na kompromisu zbog lošeg iskustva s neslogom kratkotrajnih koalicionih vlada.
Micotakis tokom predizborne kampanije nije krio mogućnost još jednog glasanja ako ne uspe formiranje vlade.
Cipras je pozvao lidera socijalističke partije Pasok-Kinal Nikosa Andrulakisa na formiranje koalicije, ali je Andrulakis postavio svoje zahteve.
Ukoliko ne bude bilo moguće formiranje vlade u naredne dve nedelje, što predviđaju mnogi analitičari, moraće da se raspišu novi izbori koji bi trebalo da budu održani krajem juna ili početkom jula.
Poslanik Sirize Kostas Zaharijadis u prvoj reakciji na izborne rezultate, priznao je da je njegova stranka „daleko od postavljenog cilja“.
Rezultati pokazuju slabljenje Sirize, koja je na poslednjim izborima 2019. dobila 31,5 odsto glasova, naspram 39,85 odsto za Novu demokratiju, ocenio je Aleksis Papahelas, direktor liberalnog dnevnika Katimerini za provladinu televiziju SKAI.
Tokom predizborne kampanje Micotakis koji ima diplomu sa američkog univerziteta Harvard i sin je bivšeg premijera, stalno je pominjao privredne uspehe.
Micotakis je posle glasanje rekao da od Grčke želi da napravi „jaču zemlju sa važnom ulogom u Evropi“.
Privreda je ponovo uzela maha posle godina krize i stroge štednje. Obeležen je pad nezaposlenosti, rast od gotovo šest odsto u prošloj godini, kao i povratak investicija i rast turizma.
Njegov protivkandidat Cipras koji je 2015. bio oličenje nade radikalne levice u Evropi, želeo je da na ovim izborima vidi „dan nade“ i okretanje stranice od sadašnje vlade koju smatra arogantnom i nezainteresovanom.
Pad kupovne moći i teškoće sastavljanja kraja s krajem ostaju glavna briga stanovništva koje je podnelo bolne mere štednje poslednjih deset godina. Ali, zemlja i dalje ima veliki javni dug od više od 170 odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Inflacija je prošle godine bila gotovo deset odsto, što je dodatno pogoršalo teškoće stanovništva.
Kritičari Micotakisa optužuju ga za autoritarne tendencije otkako je došao na vlast. Njegov mandat je prožet skandalima, od ilegalnog prisluškivanja preko proterivanja migranata do policijskog nasilja.
Grčka je takođe na meti kritika Evropske unije zbog kršenja poštovanja vladavine prava, kao i po pitanju slobode medija i vraćanja migranata u Tursku.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com