Politikolog Silvija Štajninger upozorava je da se Zapadni Balkan ne smiruje, a da je potencijal za konflikte izrazito visok i kao dokaz za to navela podele, secesionizam, proteste protiv vlade, provokacije na etničkoj osnovi.
Institiut za istraživanje međunarodnih konflikata iz Hajdelberga (HIIK), za koji Štajninger radi, uočio je 18 konflikata, od kojih većina nisu nasilni, a kako je ona za Dojče vele kazala, prošle godine su samo dva konflikta izdvojena, i to konflikt između opozicije i vlade na Kosovu i isti takav konflikt u Makedoniji.
Ona je, međutim, primetila i da su ta dva konflikta praktično najniži stepen nekog konflikta u kojem se koristi nasilje.
Prema njenim rečima, na Balkanu se mogu uočiti tri grupe konflikta.
„Prva obuhvata one koji imaju jaku etničku pozadinu i to su pre svega ostaci balkanskih ratova i zato su u zemljama bivše Jugoslavije najčešće i zastupljeni. Druga grupa su klasični konflikti, između opozicije i vlade, koje uočavamo na nenasilnom nivou u Rumuniji i Bugarskoj, Kosovu i u Makedoniji. Treća grupa konflikata su oni koji se odnose na militantne grupe, poput konflikata između ksenofobnih, desničarskih, pa sve do ekstremno desničarskih grupa i manjina u Mađarskoj ili BiH“, kazala je ona.
DW navodi da je Štajninger, upitana o trenutnoj situaciji na Kosovu, istakla da se Kosovo trenutno nalazi pred ogromnim teškoćama, jer iako su se odnosi Beograda i Prištine primetno poboljšali, redovno postoje i napetosti.
„Jedne od njih bili smo svedoci polovinom januara kada je Srbija poslala prvi putnički voz nakon 18 godina iz Beograda za Mitrovicu. Osim toga, unutar Kosova i dalje ostaje linija sukoba između opozicionih albanskih nacionalista i vladajućih, pod vođstvom predsednika Hašima Tačija. Albanski nacionalisti se sve više trude da spreče sprovođenje sporazuma sa Srbijom i Crnom Gorom, tako što koriste suzavac u parlamentu ili kroz nasilne nerede u glavnom gradu Prištini“, rekla je ona.
Štajninger kaže da je u BiH proteklih godina u porastu bilo zaoštravanje diskursa u vezi s mogućom secesijom Republike Srpske, ali da ne bi trebalo da bude potcenjena ni pretnja državnom suverenitetu od strane islamističkih grupa u BiH, budući da se od 2012. godine više od 200 državljana te zemlje priključilo oružanom konfliktu islamističkih grupa na Bliskom istoku.
„Kombinacija ta dva konflikta, za jednu tako krhku zemlju kao što je BiH, predstavlja veliki ispit izdržljivosti“, zaključila je Štajninger.
Govoreći o Makedoniji, ona je navela da je konflikt sa opozicijom prošle godine bila jedna od najtežih kriza koje je HIIK pratio na Balkanu.
„U Makedoniji smo utvrdili nasilni nivo i ne deluje da bi u ovoj godini moglo da dođe do deeskalacije. Naša prognoza je zato više negativna. Sa velikom zabrinutošću pratimo i proteste oko albanskog jezika kao drugog zvaničnog jezika. Mešanje pitanja političke vladavine sa etničkim resentimentom, na Balkanu je eksplozivna kombinacija“, kazala je Štajninger.
Štajninger je zaključila i da je na Balkanu uočljiv veliki broj izrazito dugotrajnih i „veoma otrovnih“ konflikata, koje taj institut prati godinama i koji se ne smanjuju.
Prema njenim rečima, EU igra veliku ulogu na čitavom području Zapadnog Balkana, a za zemlje bivše Jugoslavije EU je moguća opcija za budućnost, a takođe veoma često i cilj za dalje transformacije u pravcu demokratije.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com