Dokumenta – Centar za suočavanje s prošlošću uputila je poziv predsednicima ključnih političkih stranaka da se kao buduće vođe parlamentarne većine ili opozicije založe za nijansiran stav prema prošlosti.
„Tražimo da osude svakovrsni istorijski revizionizam i u novom budžetu predvide ulaganje u sveobuhvatna istraživanja, obrazovanje za suočavanje s prošlošću kao i priznavanje patnje svih stradalih“, navodi se u saopštenju dostavljenom Tanjugu.
Ova NVO pita da li će mladi pamtiti ubijene u ustaškim logorima Jasenovac, Jadovno, Slana i Metajna kao i druge zločine fašista, nacista i njihovih saradnika počinjene u genocidu nad Jevrejima, Srbima i Romima te okrutne obračune s protivnicima i stanovništvom koje ih je podržavalo, kad mnoga mesta stradanja iz Drugog svetskog rata nisu obeležena, a zvezda pod kojom su se protiv zločinačkog režima borili partizani (ne samo u Jugoslaviji) se demonizuje.
Pitaju takođe kako će se nove generacije sećati likvidacija zarobljenih pripadnika domobrana, ustaša, četnika, bjelogardijaca i drugih kolaboracionističkih snaga nacističkog i fašističkog režima, kao i članova njihovih porodica, te brojnih civila u Teznom i na drugim mestima stradanja u Sloveniji i Hrvatskoj, kao i nedopustivog postupanje s preživelim učesnicima „marševa smrti“ kada ta stradanja mnogi u javnosti i dalje negiraju.
„Hoćemo li svi mi uskoro imati priliku da s pijetetom aspravljamo o sudbini logoraša Golog otoka na mestu koje je tek nedavno dobilo status zaštićenog kulturnog dobra a još uvek nema muzeja ili info centra“, pitaju iz Dokumente.
Pitaju i šta možemo naučiti od drugih zemalja koje imaju desetine specijalizovanih muzeja posvećenih žrtvama holokausta, antifašističkom otporu i sudbini političkih zatvorenika te hrvatskim dobrim praksama?
„Za sada smo u svetu poznatiji po nedopustivim dilemama dela političara i institucija u vezi progona ustaškog pozdrava „Za dom spremni“ kao i marširanju crnokošuljaša i odobravanju njihovih simpatizera nego po dobrim muzejima, festivalima i kvalitetnoj edukaciji za izgradnju mira“, navode iz Dokumente.
Predsednici stranaka parlamentarne većine će odlučiti hoće li mandat nove vlade obeležiti više novih muzeja poput memorijalnog centra „Lipa pamti“ ili nova imenovanja mesnih zajednica, ulica i molova imenom potpisnika rasnih zakona Mile Budaka, otkrivanja spomenika teroristima…, konstatuje se u saopštenju.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com