Dan nakon što je makedonski parlament drugi put u roku od dva meseca usvojio Zakon o upotrebi jezika, koji albanski uvodi kao drugi zvanični jezik i najave predsednika Đorđa Ivanova da ponovo neće potpisati ukaz o njegovom proglašenju, u Makedoniji su preventivno pojačane mere bezbednosti i u ovom trenutku je teško predvideti šta sledi.
Nezaobilazna činjenica je da je predsednik Ivanov, nakon prvog usvajanja pomenutog zakona, u januaru ove godine, odbio da potpiše ukaz o njegovom proglašenju, već ga je vratio u parlament na dodatnu raspravu.
Najuticajnija opoziciona VMRO-DPMNE je tada podnela oko 36.000 amandmana na pomenuti zakon zbog čega je od većinske koalicije optužena da želi da blokira rad parlamenta.
VMRO -DPMNE, naime, smatra da je ovaj zakon suprotan Ustavu u parlamentu usvojen uz kršenje Poslovnika o radu parlamenta .
Smatraju i da on razgrađuje i pravi Makedoniju krhkom, slabom državom te da otvara put za kantonizaciju, pa i podelu države.
Za ovu opozicionu stranku Zaev i njegova vlada su predstavnici „marionetskog režima“ podložnog stranim uticajima, a novi zakon je posledica popuštanja pred spoljnim, ali i pritiscima koalicionih partija Albanaca, bez čijeg učešća nije mogao da sastavi vladu“.
Zakon je, ipak, usvojen nadpolovičnom većinom, bez rasprave o amandmanima, što je dodatno podiglo tenzije između vlasti i opozicije, ali i u makedonskom društvu u celini.
Šanse da predsednik Ivanov potpiše ukaz o proglašenju zakona su gotovo nikakve.
Deo stručnjaka tvrdi da Predsednik, po Ustavu, nema pravo na drugi veto, odnosno da je dužan da ovog puta stavi paraf na ukaz.
Činjenica je, međutim, da Ivanova niko ne može da prisili da potpiše dekret, što bi, prema nekim tumačenjima, moglo da stvori ustavnu krizu, jer će odluka ostati nepotpisana.
Očekuje se da Ivanov i VMRO-DPMNE podnesu Ustavnom sudu zahtev za ocenu ustavnosti i povredu upravnog postupka.
Bez odluke predsednika Republike, zakon se ne može objaviti u „Službenom listu“, a ako se ne objavi, ne može ni da stupiti na snagu i ne može se primeniti u praksi.
Deo stručnjaka tvrdi da Ustav ne određuje rok u kojem Pedsednik treba da potpiše dekret, što ostavlja prostor za blokiranje objavljivanja zakona i njegovog stupanja na snagu.
U međuvremenu oglasila se Evropska komisija koja očekuje da Zakon o upotrebi jezika bude prosleđen Venecijanskoj komisiji kao što je i predviđeno Planom 3-6-9, jer bi njegova primena, poručuju iz te komisije, trebalo da bude u skladu sa evropskim standardima.
Evropska komisija se, međutim, ne upušta u tumačenje da li prethodno zakon treba da bude potpisan ili nepotpisan od predsednika Ivanova.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com