BON – Odnosi Bosne i Hercegovine i Hrvatske na klimavim su nogama, ocenjuje „Dojče vele“, nakon što je hrvatski Sabor usvojio Deklaraciju o položaju Hrvata u BiH, a Sarajevo preti da će usvojiti rezoluciju o konstitutivnosti Srba i Bošnjaka u Hrvatskoj.
U Sarajevu je hrvatska Deklaracija protumačena kao „grubo mešanje“ u unutrašnja pitanja BiH, nakon čega bi u Parlamentu BiH mogla da bude usvojena rezolucija kojom se vlasti u Zagrebu pozivaju da razmotre „uvođenje koncepta konstitutivnosti Srba i Bošnjaka kroz Ustav RH“, ukazuje nemačka medijska kuća.
Predlagači Rezolucije pozivaju se na zvaničnike Hrvatske koji insistiraju na modelu konstitutivnosti „kao jedinom koji obezbeđuje prava kolektiviteta i izbor legitimnih predstavnika“.
Rezolucijom se predlaže i uvođenje višečlanog Predsedništva umesto institucije predsednika Republike Hrvatske, u koje bi bili birani i legitimni predstavnici Srba i Bošnjaka.
Ta preporuka smatra se utemeljenom u smislu zaštite egzistencijalnih prava te populacije „imajući u vidu njenu ugroženost koja se ogleda u činjenici da su Srbi i Bošnjaci 1991. godine činili preko 13 odsto ukupnog stanovništva Hrvatske, a danas je taj procenat sveden na tek nešto više od pet procenata“, navodi se u tekstu Predloga rezolucije.
Poslanik u Parlamentu BiH, član Socijaldemokratske partije (SDP) BiH Saša Magazinović u intervjuu za BH radio 1 naglašava da je Rezolucija poruka da institucije BiH „neće preći preko uplitanja Hrvatske u kreiranje političkih odnosa i sistema unutar BiH“.
On kaže da Hrvatska svojim postupcima potvrđuje da ne gradi dobre odnose sa BiH, prenosi DW.
„Da je Hrvatskoj stalo do dobrosusedskih odnosa sa BiH, ne bi joj palo na pamet da gradi odlagalište nuklearnog otpada na granici sa BiH. Da su odnosi BiH i Hrvatske dobri, Hrvatska bi pravično obeštetila opštine Livanjskog kantona za korišcenje Buškog jezera. Da imamo dobre odnose, imali bi i utvrđene granice“, kaže Magazinović.
Pošto se Hrvatska prema BiH ponaša „tutorski“, Parlament BiH će poslati jasnu poruku da je BiH suverena država, kaže Magazinović, ukazujući da je BiH i članica UN kojoj, kako tvrdi, „niko neće krojiti političku stvarnost, osim njenih institucija“.
Podršku za usvajanje Rezolucije očekuje „od svih poslanika kojima je BiH draža od Hrvatske“.
Istovremeno, politički analitičar iz Sarajeva Adnan Huskić smatra da Parlament BiH nema osnova da traži od Hrvatske da uvodi koncept konstitutivnosti Srba i Bošnjaka kroz Ustav.
„Taj zahtev bi imao osnova da je to Hrvatska iz 1991. godine, i onda bi se eventualno moglo govoriti o konstitutivnom statusu Srba“, kaže Huskić.
On, međutim, podseća da danas u Hrvatskoj „gotovo da nema Srba“, i da je Rezolucija kojom bi se tražilo uvođenje koncepta konstitutivnosti Srba i Bošnjaka u toj zemlji „pokušaj da se Hrvatskoj uputi politička poruka, međutim, nije izabran ni pravi način, ni vreme da se problematizuje to pitanje“.
„Nije dobar ni pokušaj HDZ Hrvatske da instrumentalizuje evropske institucije. Nama treba konstruktivna uloga Hrvatske koju, nažalost, u ovom trenutku nemamo. Rezolucija nije dobro rešenje i potrebno je raditi na smanjenju tenzija između dve zemlje“, kaže Huskić, kritikujući i Deklaraciju Sabora Hrvatske.
Komentarišući Rezoluciju i Deklaraciju, mostarski novinar Emil Karamatić, prenosi DW, upozorava da „političari koji ne znaju da ponude stabilan prostor za investitore, čine sve da prostor ponude proizvođačima oružja“.
„Republika Hrvatska nema političare sposobne za stvaranje pozitivnog okruženja, ali zato ima destruktivce, baš kao i BiH“, kaže Karamatić, napominjući da je jedina svrha takvih loših odluka „stvaranje srećnih političara u nesrećnom okruženju“.
Prema njegovim rečima, kako god čitali Deklaraciju i Rezoluciju, njihova suština je narušavanje dobrosusedskih odnosa, jer politicari iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine žive u ubeđenju da se na izgradnji dobrih odnosa ne ostaje na vlasti.
Karamatić ističe da građani dve zemlje neće imati nikakve koristi od takvih političkih igara i da će Hrvatska na destrukcije koje proizvodi „lošim političkim odlukama“ od BiH uvek dobijati iste odgovore.
„Na kraju će svi biti gubitnici, a vreme uzalud potrošeno“, zaključuje sagovornik DW.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com