Nova politička inicijativa hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, kojom se već u prvim istupima založio za federalizaciju BiH, naišla je na različite ocene i stavove o tome šta se tom inicijativom želi i koliko je ona u ovom trenutku (ne)opasna.
Niko, naime, osim samog Plenkovića i njegovih saradnika ne zna šta bi ta federalizacija trebalo da predstavlja u praksi: da li iznalaženje krajnjeg kompromisa za funkcionalniju državu i veću konstitutivnost svih naroda, ili, pak, i neki zvanični, institucionalni uvod u stvaranje trećeg entiteta u BiH.
Ovo je ključno pitanje od kojeg će direktno zavisiti i sprovodivost ove spoljnopolitičke incijative, za koju Davor Đenero, analitičar iz Zagreba, kaže da je reč o staroj koncepciji.
„Hrvatska ne želi uticaj na to šta će se tri konstitutivna naroda dogovoriti o konačnom rešenju međusobnih odnosa, ali želi da obezbedi uslove u kojima će sva tri naroda imati u pravoj meri konstitutivni status na području cele BiH“, kaže Đenero.
Ali, da li je jedna ovakva incijativa sprovodiva – pitanje je na koje niko nema valjani odgovor.
Đenero kaže da je reč o dosta širokom okviru unutar kojeg se može kombinovati više rešenja.
„Minimalno, ako se zadržava status kvo, Hrvatska traži politički način kako da ne dezavuiše političko vođstvo Hrvata u BiH, a da se izbegne koncept trećeg entiteta, dakle dodatnog rastakanja BiH. A to je vrlo uski manevarski prostor“, zaključio je Đenero u izjavi za banjalučke Nezavisne novine.
Analitičar Dušan Janjić podseća da je Hrvatska članica EU te da svoju spoljnu politiku mora usaglašavati s Briselom.
„Znamo da postoji nezadovoljstvo funkcionisanjem BiH, iznutra, u međunarodnoj zajednici, Vašingtonu, Rusiji… Dakle, ta Plenkovićeva inicijativa pokazuje da će Hrvatska biti uključena u postojeću raspravu oko buduće unutrašnje organizacije BiH“, kaže Janjić.
Zaključuje da Hrvatska ima potrebu da „raščisti status“ Vašingtonskog sporazuma, koji je i predvidio kantonalizaciju BiH.
„Federalizacija može značiti sve i svašta. Mislim da dolazi u vrlo lošem momentu za ideju federalizacije, jer su sve takve ideje doživele poraz i dovele do dalje razgradnje. Dakle, mislim da će u BiH još dugo ostati status kvo, ma šta Plenković pričao“, naveo je Janjić.
Najoštriji u ocenama Plenkovićeve inicijative je sarajevski profesor i politički analitičar Enver Kazaz, koji smatra da se novi hrvatski premijer otvoreno petlja u unutrašnje stvari BiH i prelazi preko dopuštenih okvira Dejtona.
„Gospodin Plenković je dužan da javnosti otkrije svoje planove o izmenama Ustava BiH. Takva vrsta agresivne politike unosi nestabilnost u regiju i stvara mogućnosti za agresivnu bošnjačku politiku“, kaže Kazaz.
Dalje navodi da bi takva politika mogla da ojača i dominaciju nad Hrvatima u BiH, ali i da pojača „secesionističke težnje RS“.
„Plenkovićeva inicijativa pokazuje da HDZ Hrvatske nije odustao od Tuđmanove fantazme o komadanju BiH. Tuđman je komadao BiH u ratu, a mir gospodin Plenković pretvara u politički rat“, zaključuje Kazaz.
Lider SDP Nermin Nikšić, pak, kaže da je dobrodošla pomoć suseda, ali da niko od suseda i stranaca neće uređivati odnose u BiH.
Fahrudin Radončić, predsednik SBB-a, ističe da je uvek bio protiv „Dejtona 2“ jer sve promene treba da budu rezultat unutrašnjih procesa na putu EU integracija, pri čemu je svaka pomoć Hrvatske dobrodošla, ali da konačne odluke moraju donositi bh. predstavnici.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com