Hrvat koji živi u Nemačkoj, na Fejsbuku je objavio svoje iskustvo koje je doživio na Zavodu za zapošljavanje u Minhenu. Tako je osluškivao šta govore ‘njegovi’ pa je ostao razočaran.
Hrvatski mediji su preneli njegovu objavu:
‘Upravo sam bio na Zavodu za zapošljavanje u Minhenu, išao sam po neke informacije za jednu osobu. I tako sedim i čekam, švrljam po mobilnom i slušam malo ljude, naše ljude i njihove priče. Sede dva tipa i čekaju, isto kao i svi drugi. I čuje se od jednog: „Šta rade, što me ne zovu“. A čekali su, po mojoj proceni, oko 20 minuta. Dolazi treći tip, čuje da pričaju naški i uključuje se u razgovor. I počne da se žali, naravno, rečju ‘hebali majku’. A onda nastavlja: ‘Samo da me ne pošalju na školovanje, nemam vremena za školu jer radim.’ Naravno, radi na crno suvu gradnju, a prima naknadu. Odmah pored mene sede dve ženske osobe, kćerka i majka. Kćerka sa strahom čeka da je zovu. I pita mamu šta da kaže, kako da se brani ako joj ponude posao. Naravno, mama (koja je takođe prijavljena na biro) je dobro informisana i ima odgovore za kćerku. ‘Reci da ti ne možeš taj posao, da ti je predaleko, da ne znaš jezik…’ I kojekakve druge izgovore. Eto, to su razgovori koje sam pokupio u samo pet minuta. Pa neka svako za sebe stvori svoje mišljenje o ovome…’
Inače, Stjepan Bingula objavio je ovaj doživljaj i u Fejsbuk grupama ‘Nova budućnost u Nemačkoj’, i ‘Moj život sutra…Nemačka’, u kojima je administrator.
Objavljeno je i nekoliko komentara na njegov post:
– Žalosno! Toliko ljudi želi da dođe u Nemačku i na pošten način zarađuje. S druge strane postoje lenčuge kojima je glavna okupacija kako da zeznu nemački sistem. Na žalost, sve češće uspevaju u tome.
– Iz Hrvatske su se preselili u Nemačku opet da nam piju živce. A posla ima koliko hoćeš, samo smeštaj je problem. Onda takvi zauzmu smeštaj nekom ko bi radio.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com