Grčki parlament odobrio je rano jutros vladi Aleksisa Ciprasa da pregovara o novom planu pomoći na osnovu predloga koji su „daleko“ od izbornih obećanja, ali koje su dobro prihvatili grčki poverioci, ocenjuje agencija Frans pres.
Parlament je velikom većinom odobrio taj predlog, sa 251 glasom za, od ukupno 300 poslanika. U dokumentu se u glavnim crtama predlažu stvari koje su želeli kreditori, nagoveštava mogućnost da bi mogao da se postigne sporazum koji će omogućiti zemlji da ostane u evrozoni.
Jedan evropski izvor je rekao sinoć da su tri poverilačke institucije (EU, Evropska centralna banka i MMF) ocenile predlog Atine kao „pozitivan“ i da predstavlja „osnovu za pregovore“ za treći plan pomoći od 74 milijardi evra.
Grčki premijer Aleksis Cipras pozvao je poslanike da glasaju sa „velikom odgovornošću“ i da mu daju ovlašćenje da pregovara o tom planu. On je priznao da je vlada pravila greške, i da je plan „vrlo udaljen“ od obećanja njegove partije Sirize, ali da je to, ipak, najbolji mogući plan.
Zbog ustupaka vlade, osam poslanika iz radikalnog krila levičarske Sirize uzdržalo se od glasanja, dvoje je glasalo protiv, a sedam nije bilo prisutno prilikom glasanja, uključujući i bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa.
To protivljenje ukazuje na rascepe u parlamentarnoj većini i unosi neizvesnost za buduća glasanja i mogao bi da dovede do promene u vladi, navode analitičari. Socijalistička i konzervativna opozicija je u velikoj meri podržala dokument.
Predlog će razmatrati danas ministri finansija evrozone, takozvana Evrogrupa, i po najboljem scenariju mogli bi da dođu do „političkog sporazuma“ pre vanrednog samita evropske dvadesetosmorice u nedelju, kada bi mogli zvanično da krenu pregovori.
Radi se o razmatranju dokumenta objavljenom u noći između četvrtka i petka u kome se, manje od nedelju dana pošto je 61 odsto stanovništva glasalo „ne“ za vrlo sličan predlog, Atina obavezuje da usvoji veliki deo mera koje su predlagali njeni poverioci.
Predlog Atine izgleda vrlo blizak željama poverilaca, o većini pitanja kao što su penzije, PDV, privatizacija, porez kompanijama.
Finansijska tržišta su se u petak u očekivanju dobrog razvoja događaja oporavila, evro je ojačao, zabeležen je rast na evropskim berzama, a kamate na pozajmice južnih evropskih zemalja su pale.
Grča vlada smatra da je važno što će se konačno otvoriti razgovori o restrukturiranju grčkog duga, koji je dostigao 180 odsto BDP-a zemlje.
Ta tema deli Evropljane, ali Atina na tome insistira. Podržavaju ju je Francuska, MMF, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i mnogi ekonomisti.
Berlin smatra da ima vrlo malo manevarskog prostora za restrukturiranje duga, mada je ocenio da je grčki predlog ipak korak napred.
Novi grčki ministar finansija Euklid Cakalotos smatra da će mnogi grčki zahtevi o dugu biti prihvaćeni.
Njegov prethodnik Janis Varufakis je u članku u britanskom Gardijanu optužio nemačkog ministra finija Volfganga Šojbla da želi da Grčka izađe iz evrozone da bi zaplašila Francusku i da bi je navela da prihvati „model discipline u evrozoni“.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com