Dok Hrvatski Sabor čeka „pravno tumačenje“ pitanja korišćenja srpskog jezika, odnosno ekavice, „Jutarnji list“ piše da je srpski jezik nedavno izazvao paniku u Saboru, a zastupnica Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Dragana Jeckov dospela u žižu javnosti nakon što je, u parlamentarnoj raspravi o penzijama, govorila — na tom jeziku.
Stvar je do apsurda doveo predsednik Sabora Goran Jandroković, kaže „Jutarnji“, kada je zbog srpskih rečenica u Saboru panično objavio da je „tražio pravno tumačenje od nadležnih saborskih službi“.
Inače, do juče potpuno anonimna, zastupnica Jeckov je rekla da je „prosečna penzija u 2016. godine iznosila 2.255,06 kuna, a udeo te penzije u prosečnoj neto plati iznosio je 38,63 odsto, što pokazuje da su penzioneri Hrvatske na samom dnu, a iza nas su Rumunija i Turska“.
Još je dodala da su „penzioneri stub ovog društva, a od tako malih penzija ne može se živeti“, da bi zaključila da su u najgorem položaju penzioneri Srbi u Hrvatskoj, koji su, „zbog okolnosti na koje nisu mogli uticati ostali uskraćeni za isplate svojih penzija i zakinuti u svojim osnovnim pravima“.
Sve to su, piše „Jutarnji list“, stotine puta ponovljeni podaci, i da je neko želeo da joj „spusti“, mogao je pitati Draganu Jeckov, nije li za to delimično odgovoran i SDS S, čiji glasovi već godinama osiguravaju opstanak hrvatskih vlada, a iste odlučuju o visini penzija.
„Ali nisu, nego su s desnog krila počeli da bombarduju zastupnicu Jeckov, jer se obratila na nekakvom mišungu srbohrvaščine (mešavini srpsko-hrvatskog), kako bi rekli u Sloveniji“, piše „Jutarnji“.
Navodi se da već površan pogled na biografiju Jeckov otkriva dosta.
Rođena je u Vinkovcima, ali srednju školu završila je u Kraljevu, a diplomirala kao 33-godišnjakinja na Privrednoj akademiji u Novom Sadu.
Očito je, dakle, da je živela u Srbiji, i verovatno i zbog toga govori srpski, primećuje list i dodaje da je uostalom već prilikom polaganja zakletve u parlamentu najavila čime namerava da se bavi u Saboru, rekavši:
„Mi ćemo voditi brigu o položaju srpske nacionalne manjine, koji trenutno nije baš zadovoljavajući. Posebno nam je važno obrazovanje na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, zakonodavno je to dobro uređeno, no postoje tu i problemi, a tiču se registracije škola na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu“.
Riječki „Novi list“ pak piše da je Dragana Jeckov iz Negoslavaca, sela nadomak Vukovara, u Hrvatskoj.
Ona, piše ovaj list, nije želela da daje izjave ovim povodom, ali se njen stranački kolega Dragan Crnogorac, koji je u Saboru bio između 2012. i 2015, prisetio da je na njegov srpski primedbe svojevremeno imala isključivo desničarka, sada evroparlamentarka Ruža Tomašić.
„Samo je ona (Tomašićeva) nešto jednom komentarisala. Reč je o tome da svi dolazimo u Sabor iz različitih delova Hrvatske i govorimo kako se govori u našim krajevima. Bio sam godinama i gradski većnik i nitko mi nije nikad ništa prigovorio, svi su me razumeli. Poznato je da se kod nas u Slavoniji, odakle je i Dragana Jeckov, uvek dosta govorilo ekavicom, bez obzira na nacionalnost. Ovo sada je hajka nekih desnih udruženja, koje znamo kuda bi vodile Hrvatsku, a mislim da predsednik Sabora nije imao spreman konkretan odgovor, pa je rekao da će tražiti pravno tumačenje“, rekao je Crnogorac.
Očekuje, kaže, da će njegov konačan stav biti da svako može govoriti kao i dosad.
Smatra i da je hrvatskom književnom jeziku od svih zastupnika najbliži upravo predsednik SDSS-a Milorad Pupovac, „dok većina ostalih jako od toga odudara“.
Zapitao je i da li bi Sabor sada trebao da zaposli nekoliko profesora hrvatskog jezika, koji bi ispravljali zastupnike svaki put kad bi kazali nešto što nije u skladu s tim jezičnim standardom.
„To nema smisla“, zaključio je Crnogorac.
Za „Jutarnji“ je interesantno da zastupnica Jeckov, kada je u Saboru govorila srpski, niko nije zbog toga napao, pa čak ni zbog, kako se navodi, „banalizacije jezika kojim je o sebi govorila u trećem licu“.
Iako su se oni kojima smeta ekavica, na primer, mogli pozvati na poslednji popis stanovništva iz 2011, prema kojem u Hrvatskoj živi 186.000 Srba, i njih 52.000 se izjasnilo da im je srpski maternji jezik, a oko 70 posto se deklarisalo kao građani koji govore na hrvatskom jeziku.
Kome smeta Rumunija?
„Drugim rečima, za razliku od Dragane Jeckov, hrvatski Srbi govore hrvatskim jezikom, ali s obzirom na strah od desnice, nemojmo se iznenaditi ako vlada uskoro osnuje i Komisiju za suočavanje sa srpskim jezikom i ekavicom“, navodi „Jutarnji“.
List, naime, najpre postavlja pitanje sme li se u hrvatskim državnim institucijama govoriti srpskim jezikom i ekavicom.
„Smeta li uhu ovdašnjih ljudi kada umesto ’umirovljenik‘ i ’mirovina‘, čuju ’penzioner‘ i ’penzija‘, ili ’Rumunija‘, a ne ’Rumunjska‘. Najzad, šta ako je to što je je izgovoreno o penzionerima, penziji, plati i Rumuniji manje-više — tačno“, pita „Jutarnji“.
U nekim normalnijim vremenima, kada nije bilo svakodnevnog presinga desničarskih medija, a konzervativna revolucija još nalazila u embrionalnoj fazi, saborski nastup Dragane Jeckov, kada je nedavno na ekavici govorila o položaju penzionera, završio bi kao fusnota u političkom životu Hrvatske.
Svojevrsna je anegdota, možda čak i provokacija do juče anonimne SDSS-ove političarke, koja je odlučila da privuče pažnju javnosti, tako što će progovoriti jezikom koji velika većina u Hrvatskoj razume, ali, navodi list, ne voli.
„Ali kako je desno poslednjih godina mejnstrim, ’plata‘ i ’penzioneri‘ postali su nešto zbog čega će voditelji emisije o kulturi na HTV-u tvrditi da se njihovom javnom upotrebom krši hrvatski Ustav, a desni kolumnista pronicljivo zaključiti da će, ni manje ni više, četnička kokarda uskoro osvanuti usred Hrvatskog sabora“, navodi list.
Sve do trenutka kada je nekoliko rečenica izgovorila na ekavici, Dragana Jeckov bila je nepoznata političarka. Saborska zastupnica postala je u julu, kada je zamenila Milu Horvat, i o njenim parlamentarnim aktivnostima u proteklih 120 dana moguće je pronaći doslovno jednu informaciju hrvatskim medijima.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com