Hrvatska je baš rešila da „Kraš“ ne padne Srbinu u ruke. Posegla je čak i za administrativnim preprekama kako bi sprečila eventualnu nameru Nebojše Šaranovića, vlasnika firme „Kapa star limited“, da otkupi akcije „Krašovih“ malih akcionara.
Samo dve nedelje od kada je promenom Statuta Skupština „Kraša“ ovlastila Upravu i Nadzorni odbor da u narednih pet godina mogu samostalno, bez sazivanja Skupštine akcionara, da donesu odluku o dokapitalizaciji, ali i da isključe pravo prvenstva određenog akcionara pri upisu akcija, Uprava je povukla očekivani potez.
Za razumevanje razloga koji su iznudili takvu promenu Statuta nije bio potreban prevodilac. Sami hrvatski mediji su objasnili da aktuelna Uprava i Nadzorni odbor „Kraša“ sada mogu da odluče da u dokapitalizaciji te firme pravo prvenstva neće imati kiparska kompanija „Kapa star limited“, koja je kupovinom akcija već došla do 23 odsto vlasništva nad dikom i ponosom hrvatske konditorske industrije. Ona se tada opasno primakla vlasništvu od 25 odsto, što joj omogućava da pošalje obavezujuću ponudu za otkup ostatka akcija za preuzimanje „Kraša“.
Odlukom Uprave o dokapitalizaciji „Kraša“ akcije kiparske firme mogle bi da padnu na manje od 20 odsto. Takva odredba u tržišnom žargonu se naziva „otrovnom pilulom“, jer je cilj menadžmenta da se ona učini toliko neukusnom da potencijalni kupac neće želeti da je „proguta“, piše „Jutarnji list“.
Crne slutnje Šaranovića
Firma „Kapa star limited“ jeste kiparska, ali je njen vlasnik Srbin i tu, očigledno, svaka priča počinje i završava se. Reagujući na takav potez, vlasnik kiparske kompanije Nebojša Šaranović je rekao da mu je nejasan takav potez i izrazio očekivanja da će njegova firma imati jednak tretman kao i svi drugi akcionari „Kraša“.
„Verujemo da se ova odredba, odnosno ovlašćenje dato Upravi, neće zloupotrebiti time što bi bilo koji akcionar bio isključen iz prava prvenstva ili što bi nove deonice bile izdate po neprimereno niskoj ceni. Takav eventualni postupak bio bi u direktnoj suprotnosti s načelom jednakosti akcionara kao jednim od temeljnih principa akcionarstva“, ocenio je tada Šaranović dobro sluteći na čiju vodenicu ide voda.
Samo dve nedelje kasnije, odnosno pre dva dana, Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga donela je rešenje kojim se „Mesnoj industriji braća (MIB) Pivac“ iz Vrgorca, koja poseduje najviše akcija „Kraša“, blizu 31 odsto, odobrava objavljivanje ponude za preuzimanje „Kraša“ i to po ceni od 430 kuna za akciju. O kakvoj ceni je reč najbolje govori podatak da je Šaranović za nju plaćao 1050 kuna i to je poslednja cena kojom se trgovalo akcijama „Kraša“.
Naravno da je industrija „Pivac“ sa državnim vetrom u leđima na Zagrebačkoj berzi istog dana objavila ponudu za preuzimanje „Kraša“ po ceni od 430 kuna za akciju.
Administrativne prepreke
Za ekonomistu Boža Draškovića nema dileme da je u ovom slučaju reč o stvaranju administrativnih prepreka koje bi sprečile otkup akcija zainteresovanog investitora.
Koliko god mislili da je u tržišnoj privredi upravo tržište regulator odnosa, tržišta su, kako napominje, samo relativno i slobodna i otvorena. Uvek postoje okolnosti u kojima države i državne institucije intervenišu, odnosno politika interveniše da spreči ili podstakne nekoga da dođe u posed hartija od vrednosti, odnosno vlasničkih prava nad određenim kompanijama. Primera ne manjka.
Na pitanje koliko je validno to što je cena akcije od 430 kuna određena tako što su za parametre uzete cene akcija od pre godinu dana, zajedno sa prosečnom cenom u prethodna tri meseca na Zagrebačkoj berzi, sagovornik Sputnjika odgovara da nije neobično da regulatorna tela prilikom davanja saglasnosti za javnu ponudu idu na istorijske podatke o vrednosti akcija. On, međutim, kaže da se to radi kako bi se sprečile špekulacije na tržištu i veće berzanske nestabilnosti.
„Ako je već na tržištu postojao investitor koji je bio spreman da od drugih akcionara kupi akcije po daleko većoj ceni nego što je ta indikovana, istorijska, onda je vrlo čudno zašto je regulatorno telo u Hrvatskoj vratilo cene nazad. Ključ odgovora jeste da li je ta indikovana cena samo početna koja može i da raste, ili je ovo fiksna cena za ponudu koja će onemogućiti drugog učesnika, ili druge učesnike da otkupe akcije“, objašnjava profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
On dodaje da je sada pitanje kako će na sve to reagovati mali akcionari, vlasnici 80.000 pojedinačnih akcija, koje čine pet odsto ukupnih „Krašovih“ akcija. Njihov prirodni interes je da prodajući akcije zarade što više, na primer 1050 kuna, a ne 430. Upravo 1050 kuna po akciji juče je bila ponuda neimenovanog ponuđača objavljena na Zagrebačkoj berzi.
Sredstva za tu transakciju su već deponovana i svi akcionari mogli su da prodaju akcije, bez bilo kakvog udruživanja.
„Niko nije spreman da nešto proda po nižoj ceni ako može po višoj. Zato se postavlja pitanje da li postoji neki dogovor u senci, pa će zapravo zvanično cena biti 430 kuna po akciji, a razlika će biti na drugi način, iz senke, izmirena akcionarima. Onda to ruši slobodno tržište i defakto znači sprečavanje neželjenog akcionara da uđe na tržište i postane dominantan vlasnik određene kompanije“ , ističe Drašković.
Prema njegovom mišljenju, brzo će se pokazati šta je po sredi. Kad postoji više manjinskih akcionara informacija uvek odnekud procuri, pa i ona da je neko zvanično dobio jednu sumu, a nezvanično znatno veću.
Srbi i Rusi nepoželjni
Najverovatnije se, kako navodi Drašković, u ovakvim slučajevima radi o skrivenoj ruci politike koja treba da spreči da neku kompaniju preuzme nepoželjan investitor.
Na pitanje postoji li mehanizam koji bi ovakve stvari onemogućio, naš sagovornik odgovara da su to regulatorna tela države Hrvatske, a potom i neka u EU.
Pisati žalbu regulatornim telima Hrvatske u ovakvoj situaciji izgleda potpuno bespredmetno, pošto je u suštini diskriminatorsku odluku upravo donelo jedno od njih — Državna agencija za nadzor finansijskih usluga. Odluka je, drugim rečima, doneta uz odobrenje hrvatske države.
Drašković kaže da je apsolutno tako i ukazuje na još jedan svež slučaj mešanja države.
„Sećate se pokušaja čak i Vlade Hrvatske u slučaju ’Agrokor‘ da se najveći poverioci, banke iz Rusije, isključe iz prioriteta u naplati svojih potraživanja, odnosno iz realizacije svojih prava. A onda su se morali pokrenuti drugi postupci i najverovatnije se pripretilo kontramerama. Svaka država mora da štiti svoje investitore.“
Moćne države to rade, jer stvarnost je daleko surovija od ekonomske diplomatije u rukavicama, konstatuje sagovornik Sputnjika.
Da u slučaju „Kraša“ sve ipak neće ići tako lako kako je hrvatska strana naumila najavio je sam Šaranović. Prvo je diplomatski, u rukavicama, izrazio uverenje da će članovi uprave „Kraša“ profesionalno obavljati svoju funkciju, ne diskriminišući nijednog akcionara, a potom i dodao da bi u suprotnom to za sobom povuklo njihovu materijalnu i krivičnu odgovornost.
Naravno, u sporovima u Hrvatskoj, ali i u inostranstvu.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com