Zvanični Zagreb i Hrvati u BiH nikako se ne mire sa izborom Željka Komšića za hvatskog člana Predsedništva BiH.
Komšić je, prema najnovim podacima CIK BiH, osvojio gotovo 13.000 glasova više čak i od bošnjačkog člana, Šefika Džaferovića, u tom tročlanom telu.
Hrvatski premijer Andrej Plenković i danas se, na pocetku sednice vlade, a juče u Saboru, osvrnuo istim rečima na izbor Komšića – da je to „izigravanje Dejtonskog sporazuma“, te „izborni inženjering“ s negativnim posledicama na Hrvate u Bosni i Hercegovini, na funkcionisanje ranje zemlje“.
„Smatramo da izigravanje ciljeva i duha Dejtonskog mirovnog sporazuma nije dobro, nije korisno i nadamo se da ce se u vremenu koje je pred nama, a tome cemo aktivno pridonijeti, pronaci zakonsko rješenje koje ce osigurati legitimnu zastupljenost politickih predstavnika sva tri konstitutivna naroda u Predsjedništvu“, kazao je Plenković.
Komšić je na prošlonedeljnim opštim izborima u BiH treći put izabran za hrvatskog člana Predsedništva BiH, zahvaljujući pre svega glasovima Bošnjaka.
Hrvati u obema državama, Hrvatskoj i BiH, njegov izbor smatraju neligitimnim, a kako će se stvari dalje razvijati zavisiće od mnogo faktora, ponajviše od narednih koraka zvaničnog Zagreba i još uvek aktuelnog hrvatskog člana Predsedništva BiH, Dragana Čovića, koji je i lider HDZ BiH, pišu hrvatski mediji.
Čović je, inače, uoči izbora dobio plebiscitarnu podršku Hrvatske i hrvaskog vladajućeg HDZ.
Predsednica Kolinda Grabar Kitarović je, dan nakon izbora u BiH, međutim, istakla da je Dejtonski sporazum temelj BiH, kojeg se treba držati, a svako odstupanje od tog dokumenta samo stvara neravnotežu između tri konstitutivna naoda u susednoj državi.
„Bez obzira na neke neprimerene izjave koje smo čuli, čvrsto verujem u dobrosusedske odnose i lično ću se zalagati za dobrobit naše susedne države, za održivost i prava svih naroda i gradana BiH, za evroatlantski put BiH, za njeno brzo clanstvo u EU“, rekla je Grabar Kitarović, koja pritom nijednom nije spomenula izbor Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH.
Inače, Komšić je tokom izborne kampanje žestoko kritikovao Grabar Kitarović, rekavši da je doprinela „političkoj agresiji“ Hrvatske na BiH, sličnu onoj tokom rata, te da je razlika sam u tome što sada nije bilo tenkova.
Posebno joj je zamerio što je na nedavnoj sednici Generalne skupštine UN u svom obraćanju govorila o potrebi izmene izbornog zakonodavstva u BiH.
Najglasniji protivnik izbora Komšića je predsednik Spoljnopolitičkog odora Sabora i bivši šef hrvatske diplomatije, te visoki funkcioner HDZ, Miro Kovač, koji je rekao da Bošnjaci sada imaju dva člana Predsedništva, a da pritom nije izabran kandidat koji je dobio najviše glasova Hrvata, te da to nije u duhu Dejtonskog sporazuma.
Kovač je rekao da izborom Komšića nije ispoštovana odluka Ustavnog suda BiH koja se tiče legitimnog predstavljanja i načela konstitutivnosti naroda.
„Ustav BiH jasno kaže da BiH čine Bošnjaci, Srbi, Hrvati te ostali, a Hrvati ovakvim izborom Komšića nisu ravnopavni jer su ostali bez svoga člana Predsedništva“, mišljenja je Kovač.
Govoreći o tome koliko bi izbor Komšića mogao da ugrozi odnose Hrvatske i BiH, Kovač kaže da Hrvatska ima strateški interes da s BiH sarađuje vrlo tesno. Hrvatska se prema Ustavu brine o Hrvatima van domovine, pa tako i o Hrvatima u BiH, rekao je Kovač i dodao da očekuje nastavak tesne saradnje između Hrvatske i BiH.
„Vrlo jasno ćemo govoriti svojim međunarodnim partnerima da izbor Komšića nije u skladu s duhom Dajtona i da nije pravedno da jedan narod drugom narodu bira političke predstavnike“, istakao je Kovač.
Hrvatska, kazao je Kovač, želi funkcionalnu BiH, a ona to ne može biti ukoliko nije zagarantovana ravnopravnosti sva tri konstiuttivnih naroda.
Naredni koraci poraženog lidera HDZ BiH Dragana Čovića biće, ipak, odlučujući za ostanak i opstanak Hrvata u BiH, a prema medijima u obema zemljama, ti koraci će zavisiti od dogovora sa zvaničnim Zagrebom.
U izbornoj noći Čović je dobio poziv Bakira Izetbegovića da HDZ BiH uđe u postizbornu koaliciju sa najuticajnijom bošnjačkom SDA i zajedno formiraju vlast na državnom nivou – Savet ministara i Vladu Federacije BiH.
U očekivanju konačnih rezultata izbora, iz HDZ BiH, međutim, poručuju da im svakako partneri ne mogu biti stranke koje su podržale Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH.
Zato će, kažu, pre nego donesu bilo kakvu odluku o postizbonim koalicijama pažljivo analizirati rezultate i situaciju.
Za to vreme i u hrvatskim institucijama u BiH raste nezadovoljstvo izborom Komšića, a za večeras je zakazan i potest na kojem će učesnici ispred sedišta hrvatskog člana Predsedništva u Mostaru paliti sveće.
Komšić, osokoljen izbornim rezultatom odaslao je više poruka koje su naljutile hrvatske zvaničnike.
U nizu postizbornih intervjua, Komšić je Hrvatskoj poručio da će pred međunarodnim sudom pokrenuti tužbu zbog gradnje Pelješkog mosta, zatim da je on Hrvat, da voli Hrvatsku, ali da više voli BiH jer mu je ona jedina domovina.
Rekao je i da nema problem da sarađuje sa Hrvatskom ili bilo kojom drugom zemljom. Očekivao je, kazao je, hajku protiv njega, ali ga je, ipak, iznenadio intenzitet, koji se, smatra, graniči sa histerijom.
Komšić je po ocu Hrvat, a po majci Srbin. Oženjen je muslimankom.
U ratu se borio na strani tzv. Armije BiH. Zbog zalaganja i ranjavanja odlikovan je oredenom „Zlatni ljiljan“, najvišim ratnim odlikovanjem BiH.
Njegova politička orijentacija, sa kojom je išao i na izbore, je zalaganje za građansku BiH.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com